She
She may be the face I
can't forget
A trace of pleasure or
regret
May be my treasure or
The price I have to
pay.
She may be the song
that summer sings
May be the chill that
autumn brings
May be a hundred
different things
Within the measure of
a day.
She may be the beauty
or the beast
May be the famine or
the feast
May turn each day into
a
Heaven or a hell.
She may be the mirror
of my dream
A smile reflected in a
stream
She may not be what
she may seem
Inside her shell.
She who always seems
so happy in a crowd
Whose eyes can be so
private and so proud
No one's allowed to
see them
When they cry.
She may be the love
that cannot hope to last
May come to me from
shadows of the past
That I remember till
the day I die.
She may be the reason
I survive
The why and wherefore
I'm alive
The one I'll care for
through the
Rough and ready years.
Me, I'll take her
laughter and her tears
And make them all my
souvenirs
For where she goes
I've got to be.
The meaning of my life
is she, she, she.
Она
(Херберт Крецмер)
Она је можда лице
које не могу да заборавим,
траг задовољства или
кајања,
можда је моје благо
или цена коју морам
да платим.
Можда је песма коју
пева лето,
хладноћа коју носи
јесен,
можда је стотину
разних ствари
које могу да стану у
један дан.
Она је можда лепотица
или звер,
глад или гозба,
неко ко сваки дан
може
да претвори у рај или
пакао.
Можда је огледало
мојих снова,
осмех што се огледа у
потоку,
можда није оно што се
чини да јесте
у својој шкољци.
Она увек изгледа тако
срећна у гомили света,
њене пчи су тако
повучене и тако поносне,
нико не сме да их
види
када плачу.
Можда је љубав за
коју нема наде да ће потрјати,
можда ће ми доћи из
сенки пеошлости
којих ћу се сећати
док сам жив.
Она је можда разлог што
сам опстао,
зашто и због чега сам
жив,
неко до кога ће ми
бити стало
у тешким годинама.
А ја, ја ћу узети њен
смех и сузе
и претворити их у
успомене,
јер где год да је
она, ту морам бити ја.
Смисао мог живота је
она, она, она.
(превео
Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment