Friday, December 16, 2011

ПРВИ ПУТ КАД САМ ВИДЕО ТВОЈЕ ЛИЦЕ / THE FIRST TIME EVER I SAW YOUR FACE


The first time ever I saw your face

The first time ever I saw your face
I thought the sun rose in your eyes
And the moon and the stars were the gifts you gave
To the dark and the endless skies, my love

And the first time ever I kissed your mouth
I felt the earth move in my hand
Like the trembling heart of a captive bird
That was there at my command, my love

And the first time ever I lay with you
I felt your heart so close to mine
And I knew our joy would fill the earth
And last till the end of time my love

The first time ever I saw your face
Your face

Први пут кад сам видео твоје лице
(Јуан Мекол)

Први пут кад сам видео твоје лице
Помислио сам да је сунце изашло у твојим очима
А да су месец и звезде поклони које си дала
Тамном и бескрајном небу, моја љубави

А први пут кад сам ти пољубио усне
Осетио сам да се Земља померила у мојој руци
Као уздрхтало срце заробљене птице
Чији сам господар, моја љубави

И први пут кад сам легао с тобом
Осетио сам да ти је срце тако близу моме
И знао сам да ће наша срећа испунити свет
И трајати до краја времена, моја љубави

Први пут кад сам видео твоје лице
Твоје лице

(превео Гаврило Дошен)

Tuesday, December 13, 2011

IF THIS SHOULD BE THE END / АКО ТРЕБА ДА ЈЕ КРАЈ


Ако треба да је крај

Где су они добри анђели чувари,
Што долазе тихо да поправе ствари.
Не видим у мраку лептире и свице,
Да ти склоне косу и осветле лице.

Не видим у мраку прст пред носом,
Јутро стиже умивено росом,
Не чује се чак ни лепет крила,
Глуви је сат.

Ако треба да је крај,
Нека се одмах деси.
Ако треба да је бол,
Скупи га и поднеси.

Ако треба да је живот
Само дубока туга,
Ако ово буде крај,
Знаћу да није љубав.

If this should be the end

Where are those good guardian angels,
Who come quietly to fix things.
In the dark I can’t see the butterflies and fireflies,
Who should put away your hair and light up your face.

I can’t see a finger in front of my nose in the dark,
Morning arrives washed with dew,
Not even the flutter of wings can’t be heard,
It’s the dead hour.

If this should be the end,
Let it happen right now.
If there should be pain,
Gather it and take it.

If life should be
Just a deep sorrow,
If this is the end,
I’ll know it’s not love.

(translated by Gavrilo Došen)

Friday, December 9, 2011

КАД БИ МОГЛА ДА МИ ЧИТАШ МИСЛИ / IF YOU COULD READ MY MIND


If you could read my mind

If you could read my mind, love,
What a tale my thoughts could tell.
Just like an old time movie,
'Bout a ghost from a wishing well.
In a castle dark or a fortress strong,
With chains upon my feet.
You know that ghost is me.
And I will never be set free
As long as I'm a ghost that you can't see.

If I could read your mind, love,
What a tale your thoughts could tell.
Just like a paperback novel,
The kind the drugstores sell.
Then you reached the part where the heartaches come,
The hero would be me.
But heroes often fail,
And you won't read that book again
Because the ending's just too hard to take!

I'd walk away like a movie star
Who gets burned in a three way script.
Enter number two:
A movie queen to play the scene
Of bringing all the good things out in me.
But for now, love, let's be real;
I never thought I could feel this way
And I've got to say that I just don't get it.
I don't know where we went wrong,
But the feeling's gone
And I just can't get it back.

If you could read my mind, love,
What a tale my thoughts could tell.
Just like an old time movie,
'Bout a ghost from a wishing well.
In a castle dark or a fortress strong.
With chains upon my feet.
But stories always end,
And if you read between the lines,
You'd know that I'm just tryin' to understand
The feelin's that you lack.
I never thought I could feel this way
And I've got to say that I just don't get it.
I don't know where we went wrong,
But the feelin's gone
And I just can't get it back!


Кад би могла да ми читаш мисли
(Гордон Лајтфут)

Кад би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву би ти причу оне испричале...
Баш као у старом филму,
о духу из бунара жеља.
У замку мрачном или тврђави јакој,
с ланцима на ногама.
Знаш да сам тај дух ја.
И никад нећу бити слободан,
док сам дух ког не видиш.

Кад бих могао да ти читам мисли, љубави,
какву би ми причу оне испричале...
Баш као у џепним романима,
што се продају по самопослугама.
Онда долазиш до дела где почиње патња,
ту сам херој ја.
Али, хероји гину,
а ти нећеш прочитати ту књигу поново,
јер крај ти је сувише тежак!

Отићи ћу као филмски глумац
који страда у сценарију о троуглу.
Улази број два:
Филмска звезда која игра сцену
у којој извлачи оно најбоље у мени.
Али, за сада, љубави, будимо реални.
Никад нисам мислио да ћу се осећати овако
и морам да кажем да просто не схватам.
Не знам где смо погрешили,
али осећање је нестало
и ја једноставно не могу да га вратим.

Кад би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву би ти причу оне испричале...
Баш као у старом филму,
о духу из бунара жеља.
У замку мрачном или тврђави јакој,
с ланцима на ногама.
Али, приче се увек завршавају
и, ако читаш између редова,
знаћеш да само покушавам да разумем
осећања која ти недостају.
Никад нисам мислио да ћу се осећати овако
и морам да кажем да просто не схватам.
Не знам где смо погрешили,
али осећање је нестало
и ја једноставно не могу да га вратим.


(превео Гаврило Дошен)

Sunday, November 13, 2011

САМОУБИСТВО / SUICIDIO

Suicidio!
(Aria della Gioconda dall'atto IV 
dell'omonima opera di Amilcare Ponchielli, 
su libretto di Arrigo Boito)

Suicidio!...
In questi fieri momenti
tu sol mi resti,
e il cor mi tenti.

Ultima voce
del mio destino,
ultima croce
del mio cammin.

E un dì leggiadro
volavan l'ore,
perdei la madre,
perdei l'amore,
vinsi l'infausta
gelosa febre!

Or piombo esausta
Fra le tenèbre!

Tocco alla mèta...
Domando al cielo
Di dormir quieta
Dentro l'avel...

Самоубиство
(Арија Ђоконде из IV чина 
истоимене опере Амилкареа Пончелија,
либрето Ариђо Боито)

Самоубиство!...
У овом страшном часу
једино ми ти преостајеш
и искушаваш срце.

Последњи глас
моје судбине,
последњи крст
на мом путу.

А некад давно
летели су сати,
изгубила сам мајку,
изгубила сам љубав,
победила сам обузимајућу  
грозницу љубоморе!

Сада тонем исцрпена
у таму!

Стижем до циља...
Од небеса тражим само
да мирно заспим
у свом гробу...

(превео Гаврило Дошен)

Tuesday, November 1, 2011

БОЖАНСТВА СТИКСА / DIVINITÉS DU STYX


Divinités du Styx
(Aria di Alceste, primo atto dell'omonima opera 
di Christoph Willibald Gluck,
libretto di Ranieri de' Calzabigi)

Divinités du Styx,
ministres de la mort,
je n'invoquerai point
votre pitié cruelle.

J'enlève un tendre époux
à son funeste sort,
mais je vous abandonne
une épouse fidèle.

Divinités du Styx,
ministres de la mort,
mourir pour ce qu'on aime,
est un trop doux effort,
une vertu si naturelle,
mon coeur est animé
du plus noble transport.

Je sens une force nouvelle,
je vais où mon amour m'appelle,
mon coeur est animé
du plus noble transport.

Divinités du Styx,
ministres de la mort,
je n'invoquerai point
votre pitié cruelle.

Божанства Стикса
(Ариа Алкесте, први чин 
из истоимене опере Кристофа Вилибалда Глука, 
либрето Раниери де Калцабиђи)

Божанства Стикса,
службеници смрти,
нећу призивати
вашу окрутну самилост.

Отимам нежног мужа
од његове црне судбине,
али вам предајем
верну супругу.

Божанства Стикса,
службеници смрти,
умрети за оног кога волиш
превише је лак напор,
врлина сасвим природна.
Моје срце је узбуђено
најплеменитијим подстицајем.

Осећам нову снагу,
идем тамо где ме моја љубав зове.
Моје срце је узбуђено
најплеменитијим подстицајем.

Божанства Стикса,
службеници смрти,
нећу призивати
вашу окрутну самилост.

(превео Гаврило Дошен)

Wednesday, October 26, 2011

IF ONLY I WAS A SHARK / ДА МИ ЈЕ БИТИ МОРСКИ ПАС


Да ми је бити морски пас

Да ми је бити морски пас!
Бар један дан, један сат, један трен
- бити морски пас!

Имао бих лијепе раље,
пливао бих даље, даље.
Пратио бих ледоломце,
чекао бих бродоломце...

Гутао бих све од реда
- рибе, звијезде и торпеда...
Канте, барке, разгледнице,
плутаче и подморнице.

Да ми је бити морски пас!
Бар један дан, један сат, један трен
- бити морски пас!

Имао бих оштре зубе
за конзерве и за тубе.
Ронио бих немилице
испод неке кобилице.

Гутао бих све од реда
- рибе, звијезде и торпеда.
И био бих на све спреман
Као права морска неман.

Да ми је бити морски пас!
Бар један дан, један сат, један трен
- бити морски пас!

If only I was a shark
(Momčilo Popadić)

If only I was a shark!
Just for a day, an hour, a moment
- ah, to be a shark!

I would have nice jaws,
I would swim on and on.
I would follow the icebreakers,
Wait for the shipwreckers...

I would swallow just everything
- fish, starfish and torpedoes.
Buckets, boats, postcards,
Buoys and submarines.

If only I was a shark!
Just for a day, an hour, a moment
- ah, to be a shark!

I would have sharp teeth
For tin cans and for tubes.
I would dive relentlessly
Under hulls and keels.

I would swallow just everything
- fish, starfish and torpedoes.
And I would be ready for anything
Like a true sea monster.

If only I was a shark!
Just for a day, an hour, a moment
- ah, to be a shark!

(translated by Gavrilo Došen)

Sunday, October 23, 2011

САМО САМ СВРАТИО / JUST DROPPED IN


Just Dropped In

I woke up this mornin' with the sundown shinin' in
I found my mind in a brown paper bag within
I tripped on a cloud and fell-a eight miles high
I tore my mind on a jagged sky
I just dropped in to see what condition my condition was in

I pushed my soul in a deep dark hole and then I followed it in
I watched myself crawlin' out as I was a-crawlin' in
I got up so tight I couldn't unwind
I saw so much I broke my mind
I just dropped in to see what condition my condition was in

Someone painted "April Fool" in big black letters on a "Dead End" sign
I had my foot on the gas as I left the road and blew out my mind
Eight miles outta Memphis and I got no spare
Eight miles straight up downtown somewhere
I just dropped in to see what condition my condition was in

I said I just dropped in to see what condition my condition was in
Yeah yeah oh-yeah


Само сам свратио
(Мики Њубери)

Пробудио сам се јутрос а кроз прозор је сјао сутон
Нашао сам моју свест у папирној кеси
Саплео сам се о облак и пао с висине од десет километара
Поцепао сам свест о изрецкано небо
Само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање

Гурнуо сам душу у дубоку мрачну рупу и кренуо за њом
Гледао сам себе како пузим напоље док пузим унутра
Устао сам толико напет да нисам могао да се опустим
Видео сам толико тога да ми се ум помрачио
Само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање

Неко је написао „априлилили“ крупним црним словима
на знаку за слепу улицу
Нога ми је била на гасу док сам силазио с пута, запањен
Десет километара изван Мемфиса а немам резервну
Десет километара право до центра града негде
Само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање

Рекох, само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање
Да, да, о-да

(превео Гаврило Дошен)

Wednesday, October 19, 2011

GHETTO / ГЕТО


Гето

Види каква предивна зграда,
балкон, зид са дивљим ру
жама.
Атлас носи куглу изнад главе,
Грци, мит и легенда
...

Магла
чешља прамен на улици,
хладан дах са запада
.
Гар се црни свуда по снегу,
плава блуза и кифла пред
час.

Ро
ђен сам у гету,
ро
ђен сам тачно у час,
ро
ђен сам у гету,
ро
ђен сам тачно у час да видим...

Ghetto

Look, what a beautiful building
Balcony, a wall with wild roses.
Atlas is carrying the globe above his head,
The Greeks, myths and legends...

Fog is combing a lock of hair in the street,
A breath of cold air from the west.
Sooth is blackening all over the snow,
Blue uniform and a roll before classes.

I was born in a ghetto,
I was born right on time,
I was born in a ghetto,
I was born right on time to see...

(translated by Gavrilo Došen)

Sunday, October 16, 2011

МИ ПРИПАДАМО / WE BELONG


We Belong

Many times I’ve tried to tell you
Many times I’ve cried alone
Always I’m surprised how well you
Cut my feelings to the bone

Don’t want to leave you really
I’ve invested too much time
To give you up that easy
To the doubts that complicate your mind

We belong to the light
We belong to the thunder
We belong to the sound of the words
We’ve both fallen under
Whatever we deny or embrace
For worse or for better
We belong, we belong
We belong together

Maybe it’s a sign of weakness
When I don’t know what to say
Maybe I just wouldn’t know
What to do with my strength anyway

Have we become a habit
Do we distort the facts
Now there’s no looking forward
Now there’s no turning back when you say

We belong to the light
We belong to the thunder
We belong to the sound of the words
We’ve both fallen under
Whatever we deny or embrace
For worse or for better
We belong, we belong
We belong together

Close your eyes and try to sleep now
Close your eyes and try to dream
Clear your mind and do your best
To try and wash the palette clean

We can’t begin to know it
How much we really care
I hear your voice inside me
I see your face everywhere, still you say

We belong to the light
We belong to the thunder
We belong to the sound of the words
We’ve both fallen under
Whatever we deny or embrace
For worse or for better
We belong, we belong
We belong together

Ми припадамо
(Ерик Лоуен и Ден Наваро)

Много пута покушао сам да ти кажем,
Много пута плакао сам сàм.
Увек се изненадим како темељно
Сасецаш моја осећања, до коске.

Не желим да те стварно оставим,
Уложио сам превише времена
Да бих те се тако лако одрекао
Због сумњи које ти компликују мисли.

Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.

Можда је знак слабости
Кад не знам шта да кажем,
Можда не бих ни знао
Шта да радим кад бих имао снаге.

Јесмо ли постали рутина,
Искривљујемо ли чињенице?
Сад нема гледања у будућност,
Нема враћања назад, кад кажеш

Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.

Затвори очи и пробај да спаваш,
Затвори очи и пробај да сањаш.
Испразни ум и покушај како најбоље знаш
Да испереш палету и почнеш од почетка.

Не можемо ни да наслутимо
Колико нам је заиста стало.
Чујем твој глас у себи,
Видим твоје лице свуда, а ти опет кажеш

Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.

(превео Гаврило Дошен)