Wednesday, December 19, 2012


Даљина, дим и прашина 

Мислио сам идем негде, 
сада видим, иш'о сам у круг. 
Мислио сам нисам дужан, 
а сад видим имам неки дуг. 

Понео сам громобране, 
ако буде олуја и град. 
Понео сам падобране 
ако треба да ублаже пад. 

Када кренеш, никад не знаш 
кол'ко траје лет, 
колико је дана доста 
да упознаш свет.

Даљина, дим и прашина... 

Ишао сам друмовима 
кроз јаву и сан, 
сретао сам добре људе 
скоро сваки дан.

Даљина, дим и прашина... 

Мислио сам радим нешто, 
и то би ме умирило скроз. 
Мислио сам чекам трамвај, 
кад однекуд стиже брзи воз. 

The distance, smoke and dust 

I thought I was going somewhere, 
Now I see I was going in circles. 
I thought I didn’t owe anything, 
Now I see I’ve got some debt. 

I took lightning rods, 
If there’s storm and hail. 
I took parachutes, 
If they need to soften the fall. 

When you take off, you never know 
How long the flight takes, 
How many days is enough 
To get to know the world. 

The distance, smoke and dust... 

I went down the roads 
Through reality and dreams, 
I met good people 
Almost every day. 

The distance, smoke and dust... 

I though I was doing something 
And that would totally calm me down. 
I thought I was waiting for a tramcar, 
When an express train came from somewhere. 

(translated by Gavrilo Došen)