Friday, December 31, 2010

КРАЈ / THE END


The End
(Sid Jacobson)

At the end of a rainbow you'll find a pot of gold
At the end of a story you'll find it's all been told
But our love has a treasure our hearts can always spend
And it has a story without any end

At the end of a river the water stops its flow
At the end of a highway there's no place you can go
But just tell me you love me and you are only mine
And our love will go on till the end of time

Till the end of time.

Крај
(Сид Џејкобсон)

На крају дуге, наћи ћеш ћуп са златом.
На крају приче, схватићеш да је већ испричана.
Али наша љубав је благо од којег живе наша срца,
а њена прича нема крај.

На крају реке, вода престаје да тече.
На крају пута, немаш више где да одеш.
Али само реци да ме волиш и да си само моја,
и наша ће се љубав наставити до краја времена.

До краја времена.

(превео Гаврило Дошен)

Thursday, December 30, 2010

ТИХО, ШАПУЋУЋИ „ВОЛИМ ТЕ“ / SOFTLY, WHISPERING I LOVE YOU


Softly, Whispering I Love You

Softly, whispering I love you,
echoes of your voice are calling still through my dreams,
softening the chill of the breeze.
Through my window,
I can see the moonglow
painting silver shadows on a rose-colored land;
a world that we walk hand in hand
in a day of gold
colored by the glow of new love.

Oh, woman, I can feel your warm face ever close to my lips
and the scent of you invades the cool evening air.
I can close my eyes and you're there in my arms still
and I know your soft kiss,
turning into music every beat of my heart,
when I hold you close to my heart
and I hear your voice
whispering I love you. 


Тихо, шапућући „волим те“
(Роџер Гринавеј и Роџер Кук)

Тихо, шапућући „волим те“,
одјек твог гласа још ме дозива кроз снове,
грејући ме на ветру.
Кроз прозор
видим месечину
како сребром боји сенке по руменој земљи;
свет по коме ходамо држећи се за руке
у златном дану
обојеном сјајем нове љубави.

Осећам твоје топло лице тако близу мојим уснама
и твој мирис који испуњава вечерњи зрак.
Кад затворим очи још си у мом наручју
и знам да твој пољубац
претвара у музику сваки откуцај мог срца,
док те држим уз себе
и чујем твој глас
како шапуће „волим те“.

(превео Гаврило Дошен)

Wednesday, December 29, 2010

ДАБЛЈУ ЕМ ДИ



Даблју Ем Ди

А ономад сам возио
од Киркука
преко Ирбила,
Шаклаве и Равандуза
до Рајата
и границе са Ираном.

Одатле до Пираншара
па преко Накадеха,
Мамијанда, Махабада,
Мјандоаба, Бонаба,
Аџабшира, Азаршара
и Косровшара
до Табриза.

Ту смо заноћили,
а сутра наставили
преко Кехвајеха,
Ахара и Мескиншара,
Сератила и Ардабила
и коначно стигли
до Аштаре.

Tuesday, December 28, 2010

INVICTUS

William Ernest Henley / Вилијем Ернест Хенли

Invictus

Out of the night that covers me,
Black as the pit from pole to pole,
I thank whatever gods may be
For my unconquerable soul.

In the fell clutch of circumstance
I have not winced nor cried aloud.
Under the bludgeonings of chance
My head is bloody, but unbowed.

Beyond this place of wrath and tears
Looms but the Horror of the shade,
And yet the menace of the years
Finds and shall find me unafraid.

It matters not how strait the gate,
How charged with punishments the scroll,
I am the master of my fate:
I am the captain of my soul.

Invictus

Из дубине таме што ме прекрива,
црне као бездан, с краја на крај,
захваљујем боговима, који год да су,
за моју непокорну душу.

У разјареним чељустима судбине
нисам ни трепнуо ни заплакао;
Од батинања усуда,
глава ми је крвава, али несагнута.

Изван овог света гнева и суза
не назире се ништа осим страшне сенке,
али претња коју носи време
затећи ће ме без страха.

Није важно колико је узан пролаз,
колико је тешка коначна пресуда,
ја сам господар своје судбине:
ја сам капетан моје душе.

(превео Гаврило Дошен)

Monday, December 27, 2010

ДРУГИ ДОЛАЗАК / THE SECOND COMING


The Second Coming

Turning and turning in the widening gyre
The falcon cannot hear the falconer;
Things fall apart; the center cannot hold;
Mere anarchy is loosed upon the world,
The blood-dimmed tide is loosed, and everywhere
The ceremony of innocence is drowned;
The best lack all conviction, while the worst
Are full of passionate intensity.

Surely some revelation is at hand;
Surely the Second Coming is at hand.
The Second Coming! Hardly are those words out
When a vast image out of Spiritus Mundi
Troubles my sight: somewhere in sands of the desert
A shape with lion body and the head of a man,
A gaze blank and pitiless as the sun,
Is moving its slow thighs, while all about it
Reel shadows of the indignant desert birds.
The darkness drops again; but now I know
That twenty centuries of stony sleep
Were vexed to nightmare by a rocking cradle,
And what rough beast, its hour come round at last,
Slouches towards Bethlehem to be born?

Други долазак

Окрећући се у све ширем кругу
соко не чује соколара;
Ствари се распадају; средина попушта;
Пука анархија преплавила је свет,
надошла је крвљу замућена плима и свуда
потопила обреде невиности;
Најбољи немају никакве вере, а најгори су
пуни страствене жестине.

Свакако, неко откровење је близу;
Свакако, Други долазак је близу.
Други долазак! Тек што сам то изговорио
а огромна слика из душе света
узнемири ми поглед: негде у пустињском песку
створење са телом лава и главом човека,
погледа празног и немилосрдног као Сунце,
покреће своја спора бедра, док се свуда око њега
мотају сенке гневних пустињских птица.
Мрак поново пада; али сада знам
да је двадесет векова окамењеног сна
претворено у ноћну мору љуљањем колевке,
и која се опака звер, чији је час коначно куцнуо,
вуче ка Витлејему да буде рођена?

(превео Гаврило Дошен)

Sunday, December 26, 2010

У МОЈЕ НАРУЧЈЕ / INTO MY ARMS


Into My Arms

I don't believe in an interventionist God
But I know, darling, that you do
But if I did I would kneel down and ask Him
Not to intervene when it came to you
Not to touch a hair on your head
To leave you as you are
And if He felt He had to direct you
Then direct you into my arms

Into my arms, O Lord
Into my arms

And I don't believe in the existence of angels
But looking at you I wonder if that's true
But if I did I would summon them together
And ask them to watch over you
To each burn a candle for you
To make bright and clear your path
And to walk, like Christ, in grace and love
And guide you into my arms

Into my arms, O Lord
Into my arms

And I believe in Love
And I know that you do too
And I believe in some kind of path
That we can walk down, me and you
So keep your candles burning
And make her journey bright and pure
That she will keep returning
Always and evermore

Into my arms, O Lord
Into my arms



У моје наручје 
(Ник Кејв)

Не верујем у Бога који интервенише,
али знам да ти верујеш.
Да верујем, клекнуо бих и молио га
да не интервенише кад си ти у питању.
Да не такне ни влас твоје косе,
остави те баш такву каква јеси,
а ако осети да мора да те упути,
да те упути у моје наручје.

У моје наручје, Господе, 
у моје наручје.

И не верујем у постојање анђела
Али док те гледам, питам се је ли тако.
Да верујем, окупио бих их
и молио да пазе на тебе.
Да сваки запали свећу,
осветли ти и раскрчи пут
и да хода, као Христ, пун милости и љубави
и поведе те у моје наручје.

У моје наручје, Господе, 
у моје наручје.

А верујем у љубав
и знам да верујеш и ти.
И верујем у неки пут
којим можемо да пођемо, ти и ја.
Зато нек вам горе свеће
да би јој пут био светао и чист,
да би се увек и стално враћала
у моје наручје.

У моје наручје, Господе, 
у моје наручје.

(превео Гаврило Дошен)

Saturday, December 25, 2010

OH MIA PATRIA SÌ BELLA E PERDUTA!


Oh mia Patria sì bella e perduta!

Силовали су те, дрогирали,
и премлаћивали као стоку.
И ти си се затворила у себе,
и постала груба и окрутна,
немилосрдна и опасна,
као и они који су те
таквом направили.


Али ја не могу да престанем
да мислим на тебе,
чак и када ми се гадиш,
чак и у најдубљем понору
немоћног беса
због тога што ме не волиш.


Остаје ми да те сањам,
онакву каква би била,
да је дао Бог.
 

И да те у сну дозивам:
“мила мати!”
Увек ћу те тако звати.


(објављено у зборнику поезије "Јунаци урбане беде")

MI RITROVAI PER UNA SELVA OSCURA


Mi ritrovai per una selva oscura

Како су далеко
торњеви Боа-Морија,
куполе Самарканда,
и обале Авалона. 

Далеко одавде,
од Богу иза леђа.


Како је хладно
у Недођији,
хладно до костију,
и мрачно, као у гробу.


Сломљен сам,
и скршен, и смлављен,
и самлевен, и сатрвен.
Изнурен, и избезумљен,
и изможден, и изгубљен.


Шћућурен у својој рупи
молимтисја Господи
да ме не пронађу звери.


(објављено у зборнику поезије "Јунаци урбане беде")

COME LIVE WITH ME AND BE MY LOVE



Come live with me and be my love

У архипелагу Хуана Фернандеза,
на острву Огигија,
у лагуни сирена,
налази се плажа Ехо.

Иза ње је Дер Зауберберг,
а иза њега брда Теспије.
Са њих се спусти
пратећи ток Ахерона и Стикса
(не заборави да скренеш
код Албукеркија),
да би дошла у равницу Чешира.

Ту, у њивама,
међу биљкама и птицама,
далеко од времена,
градим кућу за нашу децу.

(објављено у зборнику поезије "Јунаци урбане беде")

JUST LIKE THAT



JUST LIKE THAT

Постоје тако неки тренуци
када видиш неку сцену,
када чујеш неку мелодију


за које знаш поуздано
да су доказ постојања љубави
тамо далеко, где ти није пут.


И онда схватиш да је стварно готово,
да се оно чега си се целог живота плашио
десило а да од страха ниси ни приметио.


Да се круг затворио
и да си дошао тачно тамо
одакле си све време бежао.


Никог под капом небеском,
ничег под милим Богом.


И одједном почињеш да плачеш…

(објављено у зборнику поезије "Јунаци урбане беде")

Friday, December 24, 2010

24.12.2008. 19:30 H.I.Q.



ЈУНАЦИ УРБАНЕ БЕДЕ
У СКЦ-У САД СЕДЕ
И ПЕСМЕ СВОЈЕ ЧИТАЈУ.

ДАЛ ИШТА ПЕСМЕ ТЕ ВРЕДЕ,
СУМЊА ИХ СТРАШНА ЈЕДЕ
И СТАЛНО СЕ ТО ПИТАЈУ.

Wednesday, December 22, 2010

ДРУГИ ПУТ



Други пут

А био сам и у енбисијевом студију
у Бурбанку, ОНДА...

Палме у авенији Аламеда,
црна кожа и црвени хагстром вајкинг...

Мушкарци, жене, младићи, девојке,
деца, сви, сви, сви, чак и мој отац...

Иако су очекивали нешто,
то јесте била изненадна манифестација
суштине, и изненадна интуитивна
спознаја дубљег координатног система...  

И кунем ти се, нисам геј,
мада углавном тако изгледам...

Али кад је Краљ позвао C’mon, c’mon...
C’MON, C’MON...“

Помислио сам – нема места
на које не бих пошао за њим!

И предао сам се, изван љубави и мржње,
и осетио моћ изван добра и зла...

Tuesday, December 21, 2010

IN SHACKLES / У КВРГАМА

 Милан Ракић /Milan Rakić
У квргама

У кврге су ме бацили, о срама.
Да, то је било у прастаро време.
Јесам ли био крив? и зашто? – Тама
Ћути, и редом сва створења неме.
У кврге су ме бацили, о срама!

Неко их стеже, а не видим ко је,
Ал чујем како шкрипе кврге гнусне,
Под силном стегом прште кости моје,
И крв из рана на махове пљусне.
Неко их стеже, а не видим ко је.

Јаук и писка свуда око мене.
У редовима црним кврге стоје,
У њима поште деца, људи, жене.
Неко их мучи, а не знају ко је.
Јаук и писка свода око мене.

Стежи, о стежи, невидљива сило!
И немилосно кости моје мрви,
Док најзад моје не престане било,
И не исцури кап последња крви!
Стежи, о стежи, невидљива сило!

О, како ти се слатко смејем сада,
Жртва се руга џелату што коље.
Зар то врхунац мучења и јада?
Зар ништа ниси измислила боље?
О, како ти се слатко смејем сада!

Удри, и мучи, и притежи јаче,
Ал знај да неће прећи моје усне
Ниједна речца што моли ил плаче,
Ни бапске клетве, ни слабости гнусне!
Удри, и мучи, и притежи јаче, -

Ал докле редом деца, људи, жене,
Плачу и пиште, бедни, покрај мене,
И ропски клече пред скривеним створем,
Врх писке, клетве, и вапаја њини'
Летеће мирно дух мој у висини,
Ко морска ласта над широким морем.

In Shackles

They threw me into shackles, o the shame!
Yes, it was in the days of yore.
Was I guilty? And why? Darkness
Is soundless, and all the creatures are silent.
They threw me into shackles, o the shame!

Someone is tightening them, and I can't see who,
But I can hear how the hideous shackles screech.
Under tremendous clasp my bones are breaking open
And blood from my wounds is gushing at intervals.
Someone is tightening them, and I can't see who.

Cries and screams are all around me.
The black shackles are standing in lines,
And children, men and women are screaming in them.
Someone is torturing them, but they don’t know who.
Cries and screams are all around me.

Tight harder, invisible force!
And mercilessly keep crushing my bones,
Until at last my heartbeat stops
And the last drop of my blood is drained!
Tight harder, invisible force!

Oh, how joyfully I’m laughing at you now,
The victim is mocking the executioner.
Is that the worst of torture and misery?
Couldn’t you think of something worse?
Oh, how joyfully I’m laughing at you now.

Hit and rack and tighten even harder,
But know that not a single word
That begs, cries or curses, and no ugly weakness
Shall go over my lips!
Hit and rack and tighten even harder.

But while in turn the children, men and women
Are crying and screaming, miserable, next to me,
And like slaves are kneeling in front of the hidden creature,
Above the screams, curses and wails,
My spirit shall calmly fly high,
Like a sea swallow over the ocean.

(translated by Gavrilo Došen) 

Monday, December 20, 2010

ЈЕДНОМ


Једном

Једном сам гледао како Моргиана
забада сребрни бодеж
право у срце Коџе Хусеина,
прерушеног вође разбојника,
трен пре него што ће он
спустити динар у њене даире,
док плеше, задихана, ознојана, боса,
у шалварама од провидне свиле,
миришући на голаб.   

И осетио сам колико јој је
срце залупало
и колико јој је цело тело задрхтало
и жмарце који су је подишли
и схватио како ништа,
али ништа не покреће
и не води
као чежња за слободом.

Једном сам слушао како Алмирена
пева славујима и ветру
молећи их да јој кажу
где је њена љубав Риналдо.

А видео сам и како Аријадна
даје клупко црвене вунице и мач Тезеју,
узбуђена и заљубљена,
пре него што ће побећи са њим из Кнососа,
не знајући да ће је оставити,
уснулу на Наксосу.

Једном сам гледао како Ехо прати Нарциса,
очајна што не може да проговори,
чекајући да јој се он први обрати.

И како Калипсо помаже Одисеју
да сагради чамац који ће га одвести кући,
жени и деци, да се никада више
не врати на њено острво.

Једном сам гледао како Елоиза де Монгри
заједно са сељацима који су скупили потеру
пали свежњеве сувог грања
и баца их кроз отвор на врху пећине,
да би истерала разбојнике
који су се ту сакрили.

И видео сам како, када су ови појурили напоље,
под кишом камења, упадајући у замке
са оштрим кољем,
стрелом погађа њиховог вођу у бутину,
и док он, посрћући, бежи,
скаче са стена, не обазирући се
на ударце и посекотине,
сустиже га, обара и убија ножем.

И био сам поред ње када му је
дрхтавом руком скинула маску,
уверила се да је то он, њен рођак,
који ју је силовао у замку њеног оца,
у Каталонији.

И чуо сам како јој застаје пљувачка у грлу
и видео како јој сузе навиру на очи.

Једном сам се пробудио здрав, јак и храбар
и нисам ходао него лебдео.

Једном си ти била поред мене
и волела си ме као што ја волим тебе.

Једном је било као на филму
и правда је на крају победила.

Једном сам зажмурио и удахнуо дубоко
и кад сам отворио очи нисам престао да сањам.

Sunday, December 19, 2010

ИЗНЕНАДНО СВЕТЛО / SUDDEN LIGHT



Sudden Light

I have been here before,
But when or how I cannot tell:
I know the grass beyond the door,
The sweet keen smell,
The sighing sound, the lights around the shore.

You have been mine before,
How long ago I may not know:
But just when at that swallow's soar
Your neck turned so,
Some veil did fall,—I knew it all of yore.

Has this been thus before?
And shall not thus time's eddying flight
Still with our lives our love restore
In death's despite,
And day and night yield one delight once more?

Изненадно светло

Био сам овде раније,
Али не знам када и како:
Познајем траву иза капије,
Што мирише слатко и јако,
Звук као уздах, светло што се поред обале вије.

Била си моја раније –
Не сећам се пре колико времена:
Али кад ласта једна узлетела је
Погледала си иза рамена,
И један вео је пао – све познато било ми је.

Је ли било тако раније?
И неће ли време што се у круг врти
За нашег живота љубав опет да открије,
Упркос и у инат смрти,
Да нас ноћ страшћу и слашћу још једном опије?

(превео Гаврило Дошен)