Thursday, February 15, 2018

ЧЕСТО СУНЦЕ.../ SOVVENTE IL SOLE...


(Aria di Perseo dall’ Andromeda Liberata,
serenata di Antonio Vivaldi,
libretto di Vincenzo Cassani, 1726)

Sovvente il sole
Risplende in cielo
Più bello e vago
Se oscura nube
Già l'offusco.

E il mar tranquillo
Quasi senza onda
Talor si scorge,
Se ria procella
Pria lo turbo.

(Арија Персеја из серенаде Антонија Вивалдија
„Ослобођена Андромеда“,
либрето Винћенцо Касани, 1726)

Често сунце сија на небу
лепше и сјајније
чим се разиђу облаци 
који су га помрачивали.

И море је мирно,
готово без таласа,
чим прође бура
која га је пре тога усковитлала.

(превео Гаврило Дошен)

Sunday, February 4, 2018

ТУЖНА ЈЕ НЕДЕЉА / SZOMORÚ VASÁRNAP


Szomorú vasárnap

Szomorú vasárnap száz fehér virággal
Vártalak kedvesem templomi imával
Álmokat kergető vasárnap délelőtt
Bánatom hintaja nélküled visszajött
Azóta szomorú mindig a vasárnap
Könny csak az italom kenyerem a bánat...

Szomorú vasárnap

Utolsó vasárnap kedvesem gyere el
Pap is lesz, koporsó, ravatal, gyászlepel
Akkor is virág vár, virág és – koporsó
Virágos fák alatt utam az utolsó
Nyitva lesz szemem hogy még egyszer lássalak
Ne félj a szememtől holtan is áldalak...

Utolsó vasárnap


Тужна је недеља
(Ласло Јавор)

Тужна је недеља са стотину белих цветова
Чекао сам те, драга моја, с молитвом у цркви
Тог недељног преподнева снови су ми јурили кроз главу
Кочије моје жалости вратиле су се без тебе.
Од сада свака је недеља суморна
Сузе су ми једино пиће, мој хлеб је јад

Тужна је недеља

Последње недеље, љубљена, дођи ми
Свештеник ће бити тамо, сандук, одар, покров
Тамо ће чекати и цвет, цвет и ковчег
Под расцветалим дрвећем кренућу на последње путовање
Моје очи ће бити отворене да те виде последњи пут
Не плаши се мојих очију, благосиљам те и у својој смрти

Последње недеље


(превео Никола Сретеновић)

Sunday, January 28, 2018

GLOOMY SUNDAY / ТУЖНА ЈЕ НЕДЕЉА


Тужна је недеља

Тужна је недеља, мада је цвеће свуд.
Чекам те, драга, ал' знам: све је узалуд!
Зора је сванула, али још траје мрак
Неће без тебе да блиста ми сунчев зрак.
Од сада свака је недеља суморна,
Слику ти покривам горким ја сузама,

Тужна је недеља...

Последње недеље, љубљена, дођи ми,
Наде су сломљене, знам да ћу умрети.
Биће и тад поред мог одра цвеће свуд,
И онда поћи ћу ја на свој задњи пут.
Бацићу на тебе мртви твој поглед ја,
Сећај се увек тог леденог погледа!

Последња недеља...

Суморна недеља, празник без радости,
Свуд лети песма промашене младости.
Поноћ са црквеног торња већ куцају,
Воштане свеће у магли светлуцају.
Узалуд преклињем удес свој, љубљена,
Наша је срећа занавек изгубљена

Суморна недеља

Gloomy Sunday

Sunday is gloomy, although flowers are everywhere.
I’m waiting for you, dearest, but I know – it’s all in vain.
The dawn has come, but it’s still dark,
The Sun’s rays won’t shine without you.
From now on every Sunday is gloomy,
I cover your picture with bitter tears.

Gloomy Sunday...

This last Sunday, my beloved, please come to me,
My hopes are broken, I know I’ll die.
There'll be flowers around my catafalque everywhere,
And then I shall go on my last journey.
I shall cast my dead glance at you,
Remember always that icy glance.

Last Sunday...

Gloomy Sunday, a feast without joy,
The song of failed youth flies everywhere.
Church tower clock already strikes midnight,
Wax candles glow in the dark.
In vain I beg my misfortune, beloved,
Our hapiness has been forever lost.

Gloomy Sunday...

(translated by Gavrilo Došen)

Sunday, January 21, 2018

ТУЖНА ЈЕ НЕДЕЉА / GLOOMY SUNDAY



Gloomy Sunday

Sunday is gloomy
My hours are slumberless
Dearest the shadows
I live with are numberless

Little white flowers
Will never awaken you
Not where the black coach
Of sorrow has taken you

Angels have no thoughts
Of ever returning you
Would they be angry
If I thought of joining you

Gloomy Sunday

Gloomy is Sunday
With shadows I spend it all
My heart and I
Have decided to end it all

Soon there'll be candles
And prayers that are said I know
Let them not weep
Let them know that I'm glad to go

Death is no dream
For in death I'm caressin' you
With the last breath of my soul
I'll be blessin' you

Gloomy Sunday

Dreaming, I was only dreaming
I wake and I find you asleep
In the deep of my heart here

Darling I hope
That my dream never haunted you
My heart is tellin' you
How much I wanted you

Gloomy Sunday

Тужна је недеља
(Сем Луис)

Недеља је суморна,
моји сати су без сна,
драга, сенке
са којима живим немају броја.

Мало бело цвеће
никада те пробудити неће,
не тамо где те је црна кочија
туге одвела.

Анђели ни не помишљају
да те икада врате.
Да ли би се наљутили
ако бих размислио да ти се придружим?

Тужна је недеља.

Тужна је недеља,
а сваку сам са сенкама провео.
Моје срце и ја одлучили смо
да све то прекинемо.

Ускоро ће запалити свеће
и молитве ће се изговарати, знам.
Нека не плачу,
нека знају да радо одлазим.

Смрт није сан,
јер у смрти грлим те
и с последњим дахом моје душе
благосиљам те.

Тужна је недеља.

Сан, то је био само сан,
будим се и видим да ти спаваш
у дубини мога срца.

Драга, надам се
да те мој сан ничим није узнемирио.
Нек ти моје срце каже
колико сам те желео.

Тужна је недеља.

(превео Гаврило Дошен)

Sunday, January 14, 2018

НЕДЕЉА / ВОСКРЕСЕНЬЕ



Воскресенье

Сумрак воскресный без сна мучит жизнь меня
В вихре теней прошлых лет не дожить мне дня
Занавес чёрный, печальный сошёл с небес
В белом саду забрели мы в дремучий лес

Верю, что ангелы мне тебя не вернут 
Знают они грустно как без тебя мне тут

В воскресенье

Не зажигайте свечей, пусть молчит хорал
Тех, кто нас знал, верят, что нам лучше там
Смерть не мечта, пробужденья не стану ждать
Всю свою нежность хочу я тебе отдать

В воскресенье

Недеља
(Северија Јанушаускајте)

Сумрак у недељу, мучи ме живот без сна,
у вихору сенки прошлости нећу доживети дан.
Црна завеса туге спустила се с неба
У белом врту обрели смо се у мрачној шуми.

Слутим да ми те анђели неће вратити,
а знају како ми је тужно без тебе овде

Недељом.

Не палите свеће, нека песма замукне,
сви који су нас знали нек мисле да нам је боље тамо.
Смрт није сан, буђење не чекам,
сву своју нежност желим да ти дам

Недељом.

(хвала Татјани Пронић и Татјани Стефановић на руском тексту)