Тужна је недеља
Тужна је недеља, мада је цвеће свуд.
Чекам те, драга, ал' знам: све је
узалуд!
Зора је сванула, али још траје мрак
Неће без тебе да блиста ми сунчев зрак.
Од сада свака је недеља суморна,
Слику ти покривам горким ја сузама,
Тужна је недеља...
Последње недеље, љубљена, дођи ми,
Наде су сломљене, знам да ћу умрети.
Биће и тад поред мог одра цвеће свуд,
И онда поћи ћу ја на свој задњи пут.
Бацићу на тебе мртви твој поглед ја,
Сећај се увек тог леденог погледа!
Последња недеља...
Суморна недеља, празник без радости,
Свуд лети песма промашене младости.
Поноћ са црквеног торња већ куцају,
Воштане свеће у магли светлуцају.
Узалуд преклињем удес свој, љубљена,
Наша је срећа занавек изгубљена
Суморна недеља
Gloomy Sunday
Sunday is gloomy, although flowers are everywhere.
I’m waiting for you, dearest, but I know – it’s all in
vain.
The dawn has come, but it’s still dark,
The Sun’s rays won’t shine without you.
From now on every Sunday is gloomy,
I cover your picture with bitter tears.
Gloomy Sunday...
This last Sunday, my beloved, please come to me,
My hopes are broken, I know I’ll die.
There'll
be flowers around my catafalque
everywhere,
And then I shall go on my last journey.
I shall cast my dead glance at you,
Remember always that icy glance.
Last Sunday...
Gloomy Sunday, a feast without joy,
The song of failed youth flies everywhere.
Church tower clock already strikes midnight,
Wax candles glow in the dark.
In vain I beg my misfortune, beloved,
Our hapiness has been forever lost.
Gloomy Sunday...
(translated by Gavrilo Došen)
