Se mai senti spirarti sul volto
(Aria di Cesare,
da atto secondo, dell' opera Catone in Utica
Se mai senti spirarti sul volto
lieve fiato, che lento s’aggiri,
dì: “son questi gli ardenti sospiri
del mio fido, che langue per me.”
E se fai dal suo seno raccolto
la memoria di tanti martiri
sarà dolce con tanta mercé.
Ако икад осетиш да твоје лице
(Арија
Цезара, други чин опере "Катон у Утици"
Антонија
Вивалдија, либрето Пјетро Антонио Доменико Трапаси)
Ако
икад осетиш да твоје лице
милује
благи поветарац,
реци:
„то су дубоки уздаси
мог
верног, који чезне за мном“.
А ако
их на груди привијеш
та ће
милост ублажити
сећање
на моју патњу.
(превео
Гаврило Дошен)
