Que reste-t-il de nos amours
Ce soir le vent qui frappe à ma porte
Me parle des amours mortes
Devant le feu qui s'éteint
Ce soir c'est une chanson d'automne
Dans la maison qui frissonne
Et je pense aux jours lointains
Que reste-t-il de nos amours
Que reste-t-il de ces beaux jours
Une photo, vieille photo
De ma jeunesse
Que reste-t-il des billets doux
Des mois d'avril, des rendez-vous
Un souvenir qui me poursuit
Sans cesse
Bonheur fané, cheveux au vent
Baisers volés, rêves mouvants
Que reste-t-il de tout cela
Dites-le-moi
Un petit village, un vieux clocher
Un paysage si bien caché
Et dans un nuage le cher visage
De mon passé
Les mots les mots tendres qu'on murmure
Les caresses les plus pures
Les serments au fond des bois
Les fleurs qu'on retrouve dans un livre
Dont le parfum vous enivre
Se sont envolés pourquoi?
Шта је остало од наших љубави?
Шта је остало од наших љубави?
(Шарл Трене)
Вечерас, ветар који лупа на моја врата
прича ми о мртвим љубавима
пред ватром која се гаси
вечерас, то је једна јесења песма
у кући која подрхтава
а ја размишљам о прошлим данима
Шта је остало од наших љубави?
Шта је остало од тих лепих дана?
Једна фотографија, стара фотографија, моје младости.
Шта је остало од љубавних писама,
од месеца априла, од састанака?
Једна успомена која ме прогони без престанка.
Увела срећа, ветар у коси,
украдени пољупци, немирни снови
Шта је остало од свега тога,
реците ми?
Мало село, стари звоник
пејзаж тако добро сакривен
и у једном облаку, драго лице
моје прошлости.
Речи, нежне речи које мрмљамо
најчистија миловања
заклетве у дубини шуме
цвеће које налазимо у књизи
чији Вас мирис опија
No comments:
Post a Comment