Network
I don't have to tell you things are bad.
Everybody knows things are bad.
It's a depression.
Everybody's out of work
or scared of losing their job.
The dollar buys a nickel's worth,
banks are going bust.
Punks are running wild in the street
and there's nobody anywhere
who seems to know what to do,
and there's no end to it.
We know the air is unfit to breathe
and our food is unfit to eat,
and we sit watching our TV's
while some local newscaster tells us
that today we had fifteen homicides
and sixty-three violent crimes,
as if that's the way it's supposed to be.
We know things are bad - worse than bad.
They're crazy.
It's like everything everywhere is going
crazy,
so we don't go out anymore.
We sit in the house,
and slowly the world we are living in
is getting smaller, and all we say is,
'Please, at least leave us alone in our
living rooms.
Let me have my toaster and my TV
and my steel-belted radials and I won't say
anything.
Just leave us alone.'
Well, I'm not gonna leave you alone.
I want you to get mad!
All I know is that first you've got to get
mad.
You've got to say, 'I'm a HUMAN BEING, God
damn it!
My life has VALUE!'
I want you to get up now.
I want all of you to get up.
I want you to get up right now and go to
the window.
Open it, and stick your head out, and yell,
'I'M AS MAD AS HELL, AND I'M NOT GOING TO
TAKE THIS ANYMORE!'
ТВ мрежа
(Педи Чајевски)
Не
морам да вам ја кажем да су ствари лоше.
Сви
знају да су ствари лоше.
Депресија
је.
Сви
су остали без посла
или
се плаше да не изгубе посао.
За
хиљадарку се купује оно што је вредело стотку,
банке
су пропале.
Пропалице
дивљају улицама
и
нема никога нигде
ко
бар изгледа да зна шта да се ради
и
томе нема краја.
Знамо
да ваздух није здрав за дисање
и
да храна није здрава да се једе
и
седимо и гледамо те-ве
док
нам у вестима спикер говори
да
је данас било петнаест убистава
и
шездест три тешка кривична дела
као
да је то оно како треба да буде.
Знамо
да су ствари лоше – горе него лоше.
Лудница
је.
Као
да је све и свуда за лудницу,
па
више ни не излазимо.
Седимо
у кућама
и
полако нам се свет у ком живимо
смањује,
а све што ми на то кажемо јесте
„Молимо
вас, бар нас оставите на миру
у
нашим дневним собама.
Оставите
ми мој тостер и телевизор
и
нове радијалке и нећу ништа рећи.
Само
нас оставите на миру.“
Е,
па нећу да вас оставим на миру.
Хоћу
да вас натерам да попиздите!
Све
што знам јесте да прво морате да попиздите.
Морате
да кажете „ја сам ЉУДСКО БИЋЕ, јеботе!
Мој
живот вреди!“
Хоћу
да сада устанете.
Хоћу
да сви устанете.
Хоћу
да овог часа устанете и одете до прозора.
Отворите
га, протурите главу напоље и продерите се
„ПОПИЗДЕО
САМ И НЕЋУ ВИШЕ ДА ТРПИМ ОВО!“
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment