Thursday, August 2, 2018

ДОШЛИ ДА ОСТАНЕМО / GEKOMMEN UM ZU BLEIBEN



Gekommen um zu bleiben
(Judith Holofernes, Jean-Michel Tourette)

Ihr sagt: The höher they come,
the blöder they fall
So verdammt emporgekommen
und immer noch standing tall
Ihr sagt "Was so abgeht
must doch bitte come down"
Ich sag den Untergang ab
ohne runterzuschauen

Wir gehen nicht, aber wenn wir gehen,
dann gehen wir in Scheiben
Entschuldigung, ich sagte:
wir sind gekommen um zu bleiben.

Gekommen, um zu bleiben
Wir gehen nicht mehr weg
Gekommen, um zu bleiben
Wie ein perfekter Fleck
Gekommen, um zu bleiben
Wir gehen nicht mehr weg
Ist dieser Fleck erst in der Hose
Ist er nicht mehr rauszureiben
Entschuldigung, ich glaub,
Wir sind gekommen, um zu bleiben

Wir sing'n "Dankeschön und Auf Wiedersehn"
Reicht uns wehende Fahn'n, damit unterzugehn
Lebet Hoch - Mut kommt vor dem Fall
Wo Geschwindigkeit is,
wünscht sich der Mensch auch den Knall
Ihr fesselt uns ans Pferd
Und bittet uns, es anzutreiben
Entschuldigung, ich sagte:
wir sind gekommen um zu bleiben.

Dann sagt ihr: "Schau!
The end is near
Now bitte face your final curtain."
Aber wir sind schlau,
Wir bleiben hier,
Für die Gesichter, die empörten.
Diese Geister singen schief
Und sind nicht einfach auszutreiben.

Enschuldigung, ich sagte:
"Wir sind gekommen, um zu bleiben"
Wir gehn nich', aber wenn wir gehn,
Dann gehn wir ihn Scheiben.
Entschuldigung, ich sagte:
"Wir sind gekommen, um zu bleiben."

Дошли да останемо
(Џудит Холофернес, Жан-Мишел Турет)

Кажете: „Ко високо лети,
глупље пада!“
Толико сте одмакли,
а и даље стојите високо.
Кажете: „Ко би гори,
мора, молимо лепо, да сад буде доли!“
Одложио сам пад
без гледања доле.

Нећемо отићи, али ако ипак одемо,
отићићемо у комадима.
Извините, рекао сам:
„Дошли смо да останемо“.  

Дошли да останемо,
нећемо више одлазити,
дошли да останемо,
као савршена флека.
Дошли да останемо,
нећемо више одлазити,
једном кад је флека на панталонама,
не може се више уклонити.
Извините, мислим
да смо дошли да останемо.

Ми певамо „Хвала и довиђења“,
дајте нам заставе што се вијоре да са њима нестанемо.
Живи на високој нози – храброст иде пре пада.
Где год има брзине, човек жели да чује прасак.
Везујете нас за коња
и молите да га покренемо.
Извините, рекао сам:
„Дошли смо да останемо“.  

Онда кажете: „Погледајте!
Крај је близу,
сад се, молимо лепо, суочите са последњом завесом.“
Али, ми смо паметни,
остајемо овде
због згрожених фаца.
Ови духови фалширају
и није их лако истерати.

Извините, рекао сам:
„Дошли смо да останемо“.
Нећемо отићи, али ако ипак одемо,
отићићемо у комадима.
Извините, рекао сам:
„Дошли смо да останемо“.

(превео Гаврило Дошен)

No comments:

Post a Comment