ИЗГУБЉЕНИ (2) / LOST (2)

Lost

(Jai Wolf)

 

You're the mouth of the tunnel just before the dark

I'm the headlights speeding through the stars

And we're lost in the spaces of who we are

And we move through the nights 'till we take it too far

 

Hold it together when we move apart

Let the landscape burn like a dying art

Driven by the energy in our hearts

We were built to be reckless from the start

 

And the light just flickers past our faces

Living in a dream 'cause we're always wasted

Never stay still when we're chasing places

 

'Cause we're getting lost and found when we're carried away

I feel it all around, even in our mistakes

And when we're up, we're down, in the evening space

We're getting lost and found, when we're carried away

 

When we're carried away

 

The truth gets tired when we lie awake

So we dive into dreams that they can't sedate

Breathe in and out, to go all the way

Trip 'till we're fixed in a higher state

 

And the light just flickers past our faces

Living in a dream 'cause we're always wasted

Never stay still when we're chasing places

 

Carry me, carry me

Carry me, carry me

Carry me, carry me

 

Изгубљени

(Џеј Волф)

 

Ти си отвор тунела пред мрак,

ја сам као фарови који јуре кроз звезде.

И ми смо изгубљени у просторима онога што јесмо

и идемо кроз ноћ док не одемо предалеко.

 

Држимо се заједно када се раздвојимо,

нека пејзаж гори као уметност која умире.

Вођени енергијом у срцима,

створени смо да будемо непромишљени од самог почетка.

 

А светлост само трепери поред наших лица,

живимо у сну јер смо увек урађени,

никад не мирујемо кад јуримо места.

 

Зато што се губимо и налазимо када нас нешто понесе,

осећам то свуда около, чак и у нашим грешкама.

И кад смо горе, ми смо доле, увече,

губимо се и налазимо, кад нас нешто понесе.

 

Кад нас нешто понесе...

 

Истина се умори кад лежимо будни,

зато урањамо у снове који не могу да се умире.

Удахни и издахни, да идемо до краја,

да путујемо док не будемо у вишем стању.

 

А светлост само трепери поред наших лица,

живимо у сну јер смо увек урађени,

никад не мирујемо кад јуримо места.

 

Понеси ме, понеси ме

Понеси ме, понеси ме

Понеси ме, понеси ме... 

 

(превео Гаврило Дошен)