Sensation
Par les soirs bleus d’été, j’irai dans les sentiers,
Picoté par les blés, fouler l’herbe
menue :
Rêveur, j’en sentirai la fraîcheur à
mes pieds.
Je laisserai le vent baigner ma tête
nue.
Je ne parlerai pas, je ne penserai rien :
Mais l’amour infini me montera dans
l’âme,
Et j’irai loin, bien loin, comme un
bohémien,
Par la Nature, – heureux comme avec
une femme.
Предосећај
У плав летњи сутон, кренућу на стазе,
хоћу, боцкан житом, да кроз ниску траву,
у њеној свежини, моје ноге газе
и да ветар купа моју голу главу.
Без мисли, без речи, позван од даљина,
с душом, од љубави силне опијеном,
на пут ћу ја поћи попут циганина,
кроз природу – срећан као с неком женом.
(препев: Никола Бертолино)
No comments:
Post a Comment