ХОРИЗОНТИ / HORIZONS

Horizons

(Ane Brun)

Sometimes

Life can promise so much

Each breath of air

Will never reach deep enough

It's a bottomless well of trust

Sometimes

A touch of a hand

Can spread out

Like branches on your skin

You can hear your cells whispering

Please let the light in

Let the light in

Every second

Every moment

Carries hope on its' shoulders

Standing tall

Growing more and more

Whispering

Please let the light in

Let the light in

Every second

Every moment

Carries hope on its' shoulders

Standing tall

Growing more and more

Stretching

Peaking

Over walls

Into horizons

Across the oceans

Хоризонти

(Ен Брун)

Понекад

живот обећава толико много.

Али, не  допире сваки удисај

довољно дубоко.

Живот је бунар поверења, без дна.

Понекад се

додир руке

прошири

као гране по кожи.

И можеш да чујеш своје ћелије како како шапућу:

„Молимо те, пусти светло унутра,

пусти светло унутра“

Сваки секунд,

сваки трен,

носи наду на раменима.

Стоји усправно,

нараста све више,

шапуће:

„Молим те, пусти светло унутра,

пусти светло унутра“

Сваки секунд,

сваки трен,

носи наду на раменима.

Стоји усправно,

нараста све више,

протеже се,

провирује

преко зидова,

преко хоризоната,

преко океана...

(превео Гаврило Дошен)