МОЛИТИ СЕ ЗА ВРЕМЕ / PRAYING FOR TIME

Praying for Time

(George Michael)

These are the days of the open hand, they will not be the last

Look around now

These are the days of the beggars and the choosers

This is the year of the hungry man, whose place is in the past

Hand in hand with ignorance and legitimate excuses

The rich declare themselves poor, and most of us are not sure

If we have too much, but we'll take our chances

'Cause god's stopped keeping score

I guess somewhere along the way he must have let us all out to play

Turned his back, and all god's children crept out the back door

And it's hard to love, there's so much to hate

Hanging on to hope when there is no hope to speak of

And the wounded skies above say it's much, much too late

Well maybe we should all be praying for time

These are the days of the empty hand, oh you hold on to what you can

And charity is a coat you wear twice a year

This is the year of the guilty man, your television takes a stand

And you find that what was over there is over here

So you scream from behind your door

Say "What's mine is mine and not yours"

I may have too much but i'll take my chances

'Cause god's stopped keeping score

And you cling to the things they sold you

Did you cover your eyes when they told you

That he can't come back

'Cause he has no children to come back for

It's hard to love, there's so much to hate

Hanging on to hope when there is no hope to speak of

And the wounded skies above say it's much too late

So maybe we should all be praying for time

Молити се за време

(Џорџ Мајкл)

Ово су дани испружених руку, и неће бити последњи.

Погледај око себе сада,

ово су дани просјака и избирача,

ово је година гладног човека, чије место је у историји,

руку под руку са незнањем и оправданим изговорима.

Богати се проглашавају сиротињом, и већина нас није сигурна

имамо ли превише, али ризиковаћемо,

јер је Бог престао да надгледа.

Верујем да нас је у једном тренутку све пустио да се играмо,

окренуо леђа, а сва Божија деца побегла кроз задња врата.

И тешко је волети, има толико тога да се мрзи,

живимо у нади, а немамо чему да се надамо

и рањено небо изнад нас каже да је прекасно.

Па, можда би требало да се молимо за време.

Ово су дани празних руку, држиш се оног чега можеш,

а доброчинство је одело које облачиш два пута годишње.

Ово је година грешног човека, твоја телевизија заузима став

и схваташ да шта је било тамо сада је овде.

И вриштиш кроз своја врата,

кажеш: “Што је моје је моје, а не твоје”,

можда имам превише, али ризиковаћу,

јер је Бог престао да надгледа.

И држиш се ствари које су ти продали,

јеси ли покрио очи када су ти говорили

да Он не може да се врати,

јер нема деце којој може да се врати.

И тешко је волети, има толико тога да се мрзи,

живимо у нади, а немамо чему да се надамо

и рањено небо изнад нас каже да је прекасно.

Па, можда би требало да се молимо за време.

(превео др Милан Чутурило)