Све је отишло у пичку материну,
и сада стварно више нема зезања.
Осећам само огромну празнину,
а ко зна још каква ме чекају срања.
Ментални хаос је свуд око мене,
хоће да захвати и моју главу.
Али још увек, кад притисак крене,
упркос свему, знам да сам у праву.
Стешњен између очаја и ината,
бауљам, посрћем, па устанем.
Панично тражим и најмања врата
да кроз њих некако негде нестанем.
No comments:
Post a Comment