У СУТОН

Лице Бога у мом гласу,

лица Бога која које гледам,

мрве стакла које гутам,

клавир и киша.

Плесао сам целе ноћи,

причајући о проклетству,

силазећи низ ивицу свога страха.

Господе, ја немам више шта да кажем,

изгубљен у жицама и ударцима.

Видим још само како

нестају сенке у сутону.