ПАСТРМКА / DIE FORELLE

Die Forelle

(Christian Schubart)

 

In einem Bächlein helle,

Da schoß in froher Eil'

Die launische Forelle

Vorüber wie ein Pfeil.

Ich stand an dem Gestade

Und sah in süßer Ruh

Des muntern Fischleins Bade

Im klaren Bächlein zu.

 

Ein Fischer mit der Rute

Wohl an dem Ufer stand,

Und sah's mit kaltem Blute,

Wie sich das Fischlein wand.

So lang dem Wasser Helle,

So dacht ich, nicht gebricht,

So fängt er die Forelle

Mit seiner Angel nicht.

 

Doch endlich ward dem Diebe

Die Zeit zu lang. Er macht

Das Bächlein tückisch trübe,

Und eh ich es gedacht,

So zuckte seine Rute,

Das Fischlein zappelt dran,

Und ich mit regem Blute

Sah die Betrogene an. 

Пастрмка
(Кристиан Шубарт)
 
У бистром потоку,
јурећи у безбрижној журби,
ћудљива пастрмка
нестала је попут стреле.
Стајао сам на обали
и гледао у слатком миру
живахно пливање малих риба
у бистром потоку.
 
Пецарош са штапом
стајао је на обали
и хладнокрвно посматрао
како се рибица мигољила.
Све док се бистра вода,
тако сам мислио, не замути,
неће ухватити пастрмку
својим штапом.
 
Али, на крају је за лопова
чекање постало предуго.
Подмукло је замутио поток,
и пре него што сам и помислио,
штап му се задрмао,
рибица се трзала на удици
и мени је крв прокључала
док сам гледао како ју је преварио.
 
(превео Гаврило Дошен)