НЕ ИСКЉУЧУЈ МЕ / DON’T SHUT ME DOWN

Don’t Shut Me Down

(Benny Andersson, Björn Ulvaeus)

 

A while ago I heard the sound of children’s laughter;

now it’s quiet, so I guess they left the park.

This wooden bench is getting harder by the hour,

the sun is going down, it’s getting dark.

 

I realize I’m cold,

the rain begins to pour

as I watch the windows on the second floor;

the lights are on, it’s time to go,

it’s time at last to let him know.

 

I believe it would be fair to say

you look bewildered;

and you wonder why I’m here today,

and so you should, I would.

When I left, I felt I’d had еnough,

but in the shape and form I appear now,

I have learned to cope,

and love and hope is why I am here now.

 

And now you see another me, I’ve been reloaded, yeah.

I’m fired up, don’t shut me down.

I’m like a dream within a dream that’s been decoded.

I’m fired up, I’m hot, don’t shut me down.

 

I’m not the one you knew,

I’m now and then combined,

and I’m asking you to have an open mind. (and I won’t be the same)

I’m not the same this time around.

I’m fired up, don’t shut me down.

 

Will you leave me standing in the hall

or let me enter?

The apartment hasn’t changed at all;

I got to say I’m glad.

Once these rooms were witness to our love,

my tantrums and increasing frustration.

But I go from mad

to not so bad in my transformation.

 

And now you see another me, I’ve been reloaded, yeah.

I’m fired up, don’t shut me down. (don’t shut me down)

I’m like a dream within a dream that’s been decoded.

I’m fired up, I’m hot, don’t shut me down.

 

I’m not the one you knew, (I’m not the one you knew)

I’m now and then combined,

and I’m asking you to have an open mind. (now I won’t be the same)

I’m not the same this time around.

I’m fired up, don’t shut me down.

 

You asked me not to leave;

well, here I am again,

and I love you still, and so I won’t pretend.

I have learned to cope,

and love and hope is why I am here now.

 

Не искључуј ме

(Бени Андерсон, Бјорн Улвеус)

 

Малопре сам чула звук дечијег смеха,

сада је тишина, ваљда су отишла из парка.

Из сата у сат све ми је теже на овој клупи,

сунце залази, смркава се.

 

Схватам да ми је хладно,

киша почиње да пада,

док посматрам прозоре на другом спрату.

Светла су упаљена, време је да кренем,

најзад је време да му све кажем.

 

Мислим да би било поштено рећи

да изгледаш збуњено

и питаш се зашто сам данас овде.

И треба, и ја бих.

Кад сам одлазила, осећала сам да ми је доста,

али, главом и брадом, ево ме сада.

Научила сам да се носим са свиме,

а љубав и нада су разлог зашто сам сада овде.

 

И сад видиш другу мене, напунила сам батерије,

ухватила сам залет, не искључуј ме.

Ја сам као сан у сну који је декодиран,

ухватила сам залет, подигла сам температуру, не искључуј ме.

 

Нисам она коју си знао,

ја сам спој сада и онда

и тражим од тебе да имаш отворен ум.

Овог пута нисам иста,

ухватила сам залет, не искључуј ме.

 

Хоћеш ли ме оставити да стојим у ходнику

или ћеш ме пустити да уђем?

Стан се уопште није променио,

морам рећи да ми је драго.

Некада су ове собе биле сведоци наше љубави,

мојих напада и све веће фрустрације.

Али, ја сам прешла пут од лудила

до не тако лошег у мојој трансформацији.

 

И сад видиш другу мене, напунила сам батерије,

ухватила сам залет, не искључуј ме.

Ја сам као сан у сну који је декодиран,

ухватила сам залет, подигла сам температуру, не искључуј ме.

 

Нисам она коју си знао,

ја сам спој сада и онда

и тражим од тебе да имаш отворен ум.

Овог пута нисам иста,

ухватила сам залет, не искључуј ме.

 

Замолио си ме да не одем,

па, ево ме опет

и још увек те волим и нећу се претварати.

Научила сам да се носим са свиме,

а љубав и нада су разлог зашто сам сада овде.

 

(превео Гаврило Дошен)