„То је прича о човеку који пада са зграде од педесет спратова. Док пада, понавља све време да би самог себе уверио: до сада је све у реду, до сада је све у реду, до сада је све у реду...
Али није важан пад, него приземљење.“
Сирена кружи око дечака-морнара,
њено ћутање се таласа после,
пре него што ју је пољубио да остане потпуно будан,
опростивши јој, молим те, клони се.
Он зна, он зна, он зна...
Он зна, он зна, он зна...
Он зна, он зна, он зна...
Он зна...
Рекао сам: „Хеј, хеј,
о, каквим само бродом ми пловимо!“
Пољубили смо смрт да би захтевала
да нема више ког да узме, да узме.
Рекао сам: „Хеј, хеј,
рођени смо да поново стварамо”,
грешно створење онда.
Далеко, далеко, далеко, далеко, далеко…
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment