Holes
Time
All
the long red lines
That
take control
Of
all the smoke like streams
That
flow into your dreams
That
big blue open sea
That
can't be crossed
That
can't be climbed
Just
born between
Oh,
the two white lines
Distant
gods and faded signs
Of
all those blinking lights
You
had to pick the one tonight
Holes
Dug
by little moles
Angry
jealous spies
Got
telephones for eyes
Come
to you as friends
All
those endless ends
That
can't be tied
Oh,
they make me laugh
And
always make me cry
'Til
they drop like flies
And
sink like polished stones
Of
all the stones I throw
How
does that old song go?
How
does that old song go?
Bands
Those
funny little plans
That
never work quite right
Рупе
(Џонатан Донахју, Шон
Маковјак)
Време,
све дуге црвене линије
које преузимају контролу
над свим димом, као потоци
који теку у твоје снове,
то велико плаво отворено
море
које не може да се пређе,
на које не може да се попне.
Тек рођен између
о, две беле линије,
далеки богови и избледели
знаци
од свих оних светла која
трепћу,
морао си да изабереш једно
вечерас.
Рупе,
које копају мале кртице,
љути љубоморни шпијуни
који имају телефоне уместо
очију
и долазе ти као пријатељи.
Сви ти бескрајни крајеви
који не могу да се вежу,
о, засмејавају ме
и увек ме расплачу
док падају као муве
и тону као углачано камење
од свог камења које бацам.
Како иде она стара песма?
Како иде она стара песма?
Бендови,
ти смешни мали планови
који никад не функционишу
како треба.
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment