Ya me canso de llorar y no amanece
Ya no sé si maldecirte o por ti rezar
Tengo miedo de buscarte y de encontrarte
Donde me aseguran mis amigos que te vas
Hay momentos en que quisiera mejor rajarme
Y arrancarme ya los clavos de mi penar
Pero mis ojos se mueren si mirar tus ojos
Y mi cariño con la aurora te vuelve a esperar
Y agaraste por tu cuenta la parranda
Paloma negra paloma negra dónde, dónde andarás,
Ya no jueges con mi honra parrandera
Si tus caricias han de ser mías, de nadie mas
Y aunque te amo con locura ya no vuelvas
Paloma negra eres la reja de un penar
Quiero ser libre vivir mi vida con quien yo quiera
Dios dame fuerza que me estoy muriendo por irla a buscar
Y agarraste por tu cuenta las parrandas.
Црна голубице
(Томас Мендез)
Уморан сам од плакања, а не свиће,
не знам више да ли да те проклињем или да се молим за тебе.
Бојим се да те тражим и пронађем
тамо где ме пријатељи уверавају да идеш.
Постоје тренуци када бих волео да пукнем
и повадим клинове из мог бола,
али моје очи умиру ако не гледају твоје
и моја љубав са зором те поново очекује.
А журку си преузела сама,
црна голубице, црна голубице где, где ћеш?
Не играј се мојом поносом, сплаварушо,
ако твоја миловања нису моја, нису ничија.
Иако те лудо волим, не враћај се,
црна голубице, ти си решетка затвора.
Желим да будем слободан, да живим свој живот с ким год желим,
Боже дај ми снаге, умирем да кренем да је тражим.
А журку си преузела сама.
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment