ДУГО СМО ИЗГУБЉЕНИ / WIR SIND UNS LANG VERLOREN GEGANGEN

Wir sind uns lang verloren gegangen

(Tom Tykwer, Johnny Klimek)

Ich sehe nicht wohin du gehst

Wenn Stille herrscht und Einsamkeit

Mir schwer macht das Gemüt und weht

Ein Wind aus Gram und Leid

Du willst nicht sagen mir wohin

Dein Reisen führt dein widrig Selbst

Dann muss ich leidvoll, doch mit Sinn

Die Frage stellen, die du stellst

Es hat so lange mir gedräuet

Es hat so lange mir gedrängt

Die Sehnsucht, die wir einst gewesen

Der Unwill' hat sie nun verdrängt

Wir sind uns lang verloren gegangen

Wir sind uns fern geworden im Herz

Wir sind ein Schweif des gestrigen Zaubers

Und in der Seele brennt nichts als Schmerz

Das Gestern schmilzt

Das Morgen ist steinern

Die Hoffnung geht den Untergang hin

In keiner Welt sind wir noch geborgen

Und einsam geh' ich, wer weiß wohin

So reichlich Glück war uns beschieden

Nun ist's erloschen in der See

Dem langen Warten folgt das Weichen

Es ist kalt im Herz, ich mach' keinen Hehl

Wir sind uns lang verloren gegangen

Wir sind uns fern geworden im Herz

Wir sind ein Schweif des gestrigen Zaubers

Und in der Seele brennt nichts als Schmerz

Дуго смо изгубљени

(Том Тајквер, Џони Климек)

Не видим куда идеш

кад влада тишина и усамљеност.

Уму ми постаје тешко и почиње да дува

ветар жалости и туге.

Не желиш да ми кажеш где да идем,

твој пут води твој мрачни део.

Зато мора да ми буде жао, али са смислом,

док постављам питање које постављаш ти.

Толико је дуго у мени,

толико ме дуго притиска

чежња за оним какви смо некада били,

а безвољност ју је сада потиснула.

Дуго смо изгубљени,

постали смо удаљени у срцима.

Само смо реп некадашње магије

и ништа нам не гори у душама осим бола.

Јучерашњица се растапа,

сутрашњица је као стена.

Нада пропада,

ни у једном свету више нисмо сигурни.

А ја идем усамљен, ко зна где...

Имали смо толико среће,

а сада је она угашена у мору.

После дугог чекања следи одустајање,

хладно је у срцу, не кријем то као тајну.

Дуго смо изгубљени,

постали смо удаљени у срцима.

Само смо реп некадашње магије

и ништа нам не гори у душама осим бола.

(превео Гаврило Дошен)