ЗВЕЗДА МОРА / STELLA MARIS

Stella Maris

(Meret Becker)

Ich träum', ich treff' dich ganz tief unten

Der tiefste Punkt der Erde, Marianengraben, Meeresgrund.

Zwischen Nanga Parbat, K2 und Everest,

Das Dach der Welt, dort geb' ich dir ein Fest,

Wo nichts mehr mir die Sicht verstellt.

Wenn du kommst, seh' ich dich kommen schon vom Rand der Welt.

Es gibt nichts Interessantes hier,

Die Ruinen von Atlantis nur,

Aber keine Spur von dir.

Ich glaub', du kommst nicht mehr.

Wir haben uns im Traum verpasst.

Du träumst mich, ich dich.

Keine Angst, ich weck' dich nicht,

Bevor du nicht von selbst erwachst!

Über das Eis in Richtung Nordpol,

Dort werd' ich dich erwarten,

werde an der Achse steh'n.

Aus Feuerland in harter Traumarbeit zum Pol,

Wird alles dort sich nur um uns noch dreh'n.

Der Polarstern direkt über mir.

Dies ist der Pol - ich warte hier.

Nur dich kann ich weit und breit noch nirgends kommen sehen.

Ich wart' am falschen Pol.

Wir haben uns im Traum verpasst.

Du träumst mich, ich dich.

Keine Angst, ich weck' dich nicht,

Bevor du nicht von selbst erwachst!

Bitte, bitte weck mich nicht!

Solang ich träum' nur gibt es dich...

Wir haben uns im Traum verpasst.

Du träumst mich, ich dich.

Keine Angst, ich weck' dich nicht,

Bevor du nicht von selbst erwachst!

Lass' mich schlafend heuern auf ein Schiff,

Kurs Eldorado, Punt, das ist dein Heimatort.

Warte an der Küste, such' am Horizont,

Bis endlich ich sehe deine Segel dort.

Doch der Käpt'n ist betrunken

Und meistens unter Deck.

Ich kann im Traum das Schiff nicht steuern,

Eine Klippe schlägt es leck.

Im Nordmeer ist es dann gesunken,

Ein Eisberg treibt mich weg.

Ich glaub', ich werde lange warten.

Punt bleibt unentdeckt.

Wir haben uns im Traum verpasst.

Du träumst mich, ich dich.

Keine Angst, ich weck' dich nicht,

Bevor du nicht von selbst erwachst!

Du träumst mich, ich dich.

Keine Angst, ich finde dich!

Am Halbschlafittchen pack' ich dich

Und ziehe dich zu mir.

Denn du träumst mich, ich dich,

Ich träum' dich, du mich.

Wir träumen uns beide wach.

Звезда мора

(Мерет Бекер)

Сањам како те срећем дубоко доле

на најдубљој тачки на земљи, у Маријанском рову, на морском дну.

Између Нанга Парбата, К2 и Евереста,

на крову света, тамо ћу ти приредити гозбу,

тамо где ми више ништа не заклања поглед.

Ако дођеш, видећу те како долазиш са ивице света.

Нема ту ничег занимљивог,

само рушевине Атлантиде,

али од тебе ни трага.

Мислим да више нећеш доћи.

Мимоишли смо се у сновима.

Ти сањаш мене, ја тебе.

Не брини, нећу те пробудити

пре него што се пробудиш сама!

Преко леда према Северном полу,

тамо ћу те чекати,

стојећи на оси.

Од Огњене земље у напорном раду сна до пола,

тамо ће се све вртети само око нас.

Звезда Северњача тачно изнад мене.

Ово је пол – чекам овде.

Само, и даље не видим да долазиш од било где.

Чекам на погрешном полу.

Мимоишли смо се у сновима.

Ти сањаш мене, ја тебе.

Не брини, нећу те пробудити

пре него што се пробудиш сама!

Молим те, молим те, не буди ме!

Јер само док сањам ти постојиш...

Мимоишли смо се у сновима.

Ти сањаш мене, ја тебе.

Не брини, нећу те пробудити

пре него што се пробудиш сама!

Дај да изнајмим брод који спава,

курс Елдорадо, Пунт, то је твој родни град.

Чекам на обали, тражим на хоризонту,

све док коначно не угледам твоја једра.

Али, капетан је пијан

и углавном испод палубе.

Не могу да управљам бродом ни у сну,

на гребену је почео да цури.

У Северном мору је потонуо,

ледени брег ме је однео.

Мислим да ћу још дуго чекати.

Пунт остаје неоткривен.

Мимоишли смо се у сновима.

Ти сањаш мене, ја тебе.

Не брини, нећу те пробудити

пре него што се пробудиш сама!

Ти сањаш мене, ја тебе.

Не брини, наћи ћу те!

Одвешћу те у полусну

и привући себи.

Јер ти сањаш мене, ја тебе,

ја сањам тебе, ти мене,

обоје сањамо будни.

(превео Гаврило Дошен)