The Last Beat of My Heart
In the sharp gust of love my memory stirred
When time wreathed a rose a garland of shame
It's thorn my only delight, war torn
Afraid to speak, we dare to breathe
Majestic, imperial a bridge of sighs
Solitude sails in a wave of forgiveness
On angels wings
Reach out your hands, don't turn your back
Don't walk away
How in the world, can I wish for this?
Never to be torn apart
Close to you 'till the last beat of my heart
At the close of day the sunset cloaks
These words in shadow play
Here and now, long and loud
My heart cries out
And the naked bone of an echo says
Don't walk away
Reach out your hands I'm just a step away
How in the world can I wish for this?
Never to be torn apart
Close to you till the last beat of my heart
How in the world can I wish for this?
Never to be torn apart till the last beat
Till the last fleeting beat of my heart
Последњи откуцај мог срца
(Сузан Балион)
У оштром налету љубави
сећање ми се узбуркало
кад је време исплело ружу,
венац срама,
и пробило трном моју
једину радост, ратом разорену.
У страху да говоримо,
усуђујемо се да дишемо.
Величанствени, царски мост
уздаха,
самотна једра на таласу
заборава,
на крилима анђела...
Пружи ми руке, не окрећи
ми леђа,
не иди од мене,
како, боже, да ми се та жеља
оствари?
Да никада не будем растрзан,
да будем близу тебе до
последњег откуцаја мог срца.
У смирај дана сутон
заогрће
ове речи игром сенки.
Тад и ту, дуго и гласно,
моје срце плаче,
а до кости огољени одјек
каже
"не иди од мене"...
Пружи ми руке, на корак
сам од тебе,
како, боже, да ми се та жеља
оствари?
Да никада не будем растрзан,
да будем близу тебе до
последњег откуцаја мог срца.
Како, боже, да ми се та жеља
оствари?
Да никада не будем растрзан,
да будем близу тебе до
последњег откуцаја мог срца.
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment