ЗЛАТНА СТАЗА / THE GOLDEN PATH

The Golden Path

(Tom Rowlands, Ed Simons, Wayne Coyne, Steven Drozd)

As I walked along

The supposed golden path

I was confronted

By a mysterious spectre

He pointed to the graveyard

Over on yonder hill

I paused in cosmic reflection

Confused and wondering.

Of how I came to die, to die...

Hmmm I was confused

For if I was dead

How and why did I die?

But I composed myself

And decided I should face him

But I stood paralyzed

On the supposed golden path.

And I was confronted

By a powerful demon force

And they said it was the devil

And when he spoke his words flowed like glowing lava

From the mouth of a volcano

And I said “HELP ME LORD!”

I found myself in some kind of hell

But I did not believe in a

Heaven and hell world of opposite's kind of reality

And I gained control of myself

And I decided to press on

As I walked along

The supposed golden path

I was trembling with fear

All the lions and wizards yet to come.

I seen in the distance

Silver mountains rising high and the clouds

And voice from above did whisper

Some shining answer from the womb.

Please forgive me I never meant to hurt you…

(As I walked along)

Златна стаза

(Том Роуландс, Ед Симонс, Вејн Којн, Стивен Дрозд)

Док сам ишао

наводно златном стазом,

пришао ми је

неки мистериозан дух.

Показао ми је гробље

на неком удаљеном брду.

Застао сам у космичком размишљању,

збуњен, питајући се,

како је дошло до тога да умрем...

Хм!... био сам збуњен,

јер, ако сам био мртав,

како и зашто сам умро?

Али, сабрао сам се

и одлучио да му се супротставим.

Међутим, стајао сам паралисан

на тој наводно златној стази

и тада ми је пришла

нека моћна демонска сила,

а рекли су ми да је то ђаво.

И, када је проговорио, речи су му потекле као ужарена лава

из уста вулкана.

И ја сам тада рекао „ПОМОЗИ ГОСПОДЕ!“,

јер обрео сам се у некаквом паклу,

али ја не верујем

у ту неку врсту стварности сачињену

од супротности као што су рај и пакао

и повратио сам контролу над собом

и одлучио да наставим.

Док сам ишао

наводно златном стазом

тресао сам се од страха,

сви лавови и чаробњаци тек је требало да дођу.

У даљини сам видео

сребрне планине како се дижу високо у облацима

а глас одозго јесте прошапутао

неки блистав одговор са месеца.

Молим те опрости ми, нисам хтео да те повредим...

(Док сам ишао...)

(превео Гаврило Дошен)