НА ПОВЕТАРЦУ / SULL'ARIA...

Canzonetta sull'aria

(Un duettino del terzo atto di Wolfgang Amadeus Mozart
opera Le nozze di Figaro, su un libretto di Lorenzo Da Ponte)

Che soave zeffiretto
Questa sera spirerà
Sotto i pini del boschetto.
Ei già il resto capirà.

I have no idea to this day what those

two Italian ladies were singing about.

Truth is, I don’t want to know.

Some things are better left unsaid.

I’d like to think they were singing

about something so beautiful,

it can’t expressed in words,

and it makes your heart ache because of it.

I tell you, those voices soared higher and farther

than anybody in a grey place dares to dream.

It was as if some beautiful bird

had flapped into our drab little cage

and made these walls dissolve away,

and for the briefest of moments,

every last man in Shawshank felt free.

Песмица на поветарцу

(Дуетино из трећег чина опере Волфганга Амадеуса Моцарта

Фигарова женидба, либрето Лоренцо Да Понте)

Што је благи зефир

вечерас пева

под боровима у шумарку.

А остало ће схватити.

Ни дан-данас немам појма о чему су

те две италијанске госпође певале.

Истину говорећи – ни не желим да знам.

О неким стварима боље је не говорити.

Волео бих да су певале о нечему толико лепом,

да не може да се искаже речима,

о нечему због чега те срце заболи.

Кажем вам, ти су гласови летели више и даље

него што се ико на том сивом месту усуђивао и да сања.

То је било као да је нека прелепа птица

долепршала до нашег малог суморног кавеза

и учинила да зидови ишчезну,

тако да се за само један трен

сваки човек у Шошенку осетио слободним...

(превео Гаврило Дошен)