Романа
Ко ли
укра’од ноћи
део
најцрњих боја,
па ти
утка у очи,
и даде
им сјај, Романа?
Ко ли
натера птице
да се
одрекну гласа,
да пред
тобом занеме,
и
изгубе дах, Романа?
Боље да
те никад нисам видео,
ни
пожелео ја!
Боље да
сам и животом платио
кад те
угледах ја!
Шта је
ватра вулкана,
пред
вулканом тог жара,
кога
игром разгараш,
па
бацаш на нас, Романа?
И све
очи зажеле
да те
помамно пију,
и све
руке би хтеле
да те
дотакну бар, Романа…
Боље да
те никад нисам видео,
ни
пожелео ја!
Боље да
сам и животом платио
кад се
заљубих ја!
Једне
ноћи за тебе,
твоја
песма сам био,
песма
која се сутра,
заборавља
већ,Романа!
Јер од
страсти је јача,
твоја
немирна љубав,
која
припада свету,
у ком
нисам ја, Романа…
Боље да
те никад нисам видео,
ни
пожелео ја!
Боље да
сам и животом платио
кад те
изгубих ја!
Romana
(Djordje Marjanović)
Who has stolen from the night
a part of the darkest colours,
and then weaved it into your eyes,
and gave them the glow, Romana?
Who has forced the birds
to give up their voice,
to become silent,
and lose their breath, Romana?
Wish I’d never met you,
or wanted you to be mine!
Wish I’d paid with my life
when I laid my eyes on you!
What’s a volcano’s fire,
in front of the volcano of that ardour,
that you’re burning up with your dance,
and then throwing at us, Romana?
And all the eyes desire
to frantically devour you,
and all the hands would like
to at least touch you, Romana…
Wish I’d never met you,
or wanted you to be mine!
Wish I’d paid with my life
when I fell in love!
One night for you,
I was your song,
a song that gets forgotten
the next day already, Romana!
Because it’s stronger than passion,
your restless love,
that belongs to a world,
I’m not in, Romana…
Wish I’d never met you,
or wanted you to be mine!
Wish I’d paid with my life
when I lost you!
(translated by Gavrilo Došen)
No comments:
Post a Comment