Прво сам гледао у неверици,
па се тргнуо у страху.
Онда сам пребледео
и скљокао се у столицу.
Поново сам погледао,
ужаснуо се и склизнуо
са столице на под.
Брзина којом сам се приближавао
судару са стварношћу
постала је невероватна.
Тада сам повраћао,
па се ухватио за главу
и вриштао: „И! А! О! И! А! О!
И! А! О! И! А! О!“
И! А! О! И! А! О!“
Само што се пад није зауставио
кад је нестало бензина...
No comments:
Post a Comment