Nathalie
Devant moi marchait Nathalie
Il avait un joli nom, mon guide
Nathalie
La place Rouge était blanche
La place Rouge était blanche
La neige faisait un tapis
Et je suivais par ce froid
dimanche
Nathalie
Elle parlait en phrases sobres
Elle parlait en phrases sobres
De la révolution d'octobre
Je pensais déjà
Qu'après le tombeau de Lénine
On irait au cafe Pouchkine
Boire un chocolat
La place Rouge était vide
La place Rouge était vide
J'ai pris son bras, elle a
souri
Il avait des cheveux blonds,
mon guide
Nathalie, Nathalie...
Dans sa chambre à l'université
Dans sa chambre à l'université
Une bande d'étudiants
L'attendait impatiemment
On a ri, on à beaucoup parlé
Ils voulaient tout savoir
Nathalie traduisait
Moscou, les plaines d'Ukraine
Moscou, les plaines d'Ukraine
Et les Champs-Élysées
On à tout mélange
Et l'on à chanté
Et puis ils ont debouche
Et puis ils ont debouche
En riant à l'avance
Du champagne de France
Et l'on à dansé
Et quand la chambre fut vide
Et quand la chambre fut vide
Tous les amis etaient partis
Je suis resté seul avec mon
guide
Nathalie
Plus question de phrases sobres
Plus question de phrases sobres
Ni de révolution d'octobre
On n'en était plus là
Fini le tombeau de Lenine
Le chocolat de chez Pouchkine
C'est, c'était loin déjà
Que ma vie me semble vide
Que ma vie me semble vide
Mais je sais qu'un jour à Paris
C'est moi qui lui servirai de
guide
Nathalie, Nathalie...
Натали
Натали
поред мене је ишла Натали.
Имала је лепо име, мој водич
Натали.
Црвени трг је био бео,
Црвени трг је био бео,
снег је правио тепих на њему,
а ја сам те хладне недеље
пратио
Натали.
Она је говорила озбиљне фразе
Она је говорила озбиљне фразе
о октобарској револуцији,
а ја сам мислио да
после Лењинове гробнице
одемо до кафеа „Пушкин“
на топлу чоколаду.
Црвени трг био је празан,
Црвени трг био је празан,
узео сам је за руку, она се
насмешила.
Имала је плаву косу, мој водич
Натали, Натали...
У студентској соби
У студентској соби
група пријатеља,
пуних нестрпљивог очекивања.
Смејали смо се, много причали,
хтели су да знају све,
Натали је преводила.
Москва, равнице Украјине
Москва, равнице Украјине
и Шанзелизе.
Све се измешало
и ми смо певали.
А онда су отворили,
А онда су отворили,
смејали смо се унапред,
боцу француског шампањца,
и сви смо заплесали.
Кад је соба остала празна,
Кад је соба остала празна,
пошто су сви пријатељи отишли,
остао сам сам с мојим водичем,
Натали.
Нема више питања и озбиљних фраза,
Нема више питања и озбиљних фраза,
ни октобарске револуције,
нисам више тамо с њом.
Завршио сам с Лењиновом
гробницом,
чоколадом код Пушкина,
све је то сад тако давно.
Иако ми се живот чини празним
Иако ми се живот чини празним
ипак знам да ћу једног дана у
Паризу
ја бити водич
Натали, Натали...
(превео Гаврило Дошен)
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment