Perfidia
Nadie comprende lo que sufro yo
Tanto que ya no puedo sollozar
Solo temblando de ansiedad
estoy
Todos me miran y se van
Mujer, si puedes tú con Dios
hablar
Pregúntale si yo alguna vez
Te he dejado de adorar
Y al mar, espejo de mi corazón
Las veces que me ha visto
llorar
La perfidia de tu amor
Te he buscado por dondequiera
que yo voy
Y no te puedo hallar
Para qué quiero tus besos
Si tus labios no me quieren ya
besar?
Y tú quién sabe por dónde
andarás
Quién sabe qué aventura tendrás
Qué lejos estás de mí
Невера
(Алберто Домингез)
Нико не зна шта сам пропатио,
толико, да не могу више да
плачем.
Сам сам, дрхтим од немира,
сви ме гледају и одлазе.
Жено, ако можеш да причаш са
Богом,
питај га јесам ли икад
престао да те обожавам.
Питај море, огледало мога срца,
колико пута ме је видело како
оплакујем
неверу твоје љубави.
Тражио сам те где год да сам
ишао,
а нисам те нашао.
Зашто бих желео твоје пољупце,
ако твоје усне не желе да ме
љубе више?
А ти, ко зна где си
ко зна какве те авантуре
чекају,
и колико си далеко од мене.
(превео Гаврило Дошен)
Lepo je...
ReplyDelete