Norupo
Fé vældr frænda róge;
fóðesk ulfr í skóge.
Úr er af illu jarne;
opt løypr ræinn á hjarne.
Þurs vældr kvinna kvillu;
kátr værðr fár af illu.
Óss er flæstra færða
för; en skalpr er sværða.
Ræið kvæða rossom væsta;
Reginn sló sværðet bæzta.
Kaun er barna bölvan;
böl gørver mánn fölvan.
Hagall er kaldastr korna;
Kristr skóp hæimenn forna.
Nauðr gerer næppa koste;
nøktan kælr í froste.
Ís köllum brú bræiða;
blindan þarf at læiða.
Ár er gumna góðe;
get ek at örr var Fróðe.
Sól er landa ljóme;
lúti ek helgum dóme.
Týr er æinendr ása;
opt værðr smiðr at blása.
Bjarkan er lavgrønstr líma;
Loki bar flærðar tíma.
Maðr er moldar auki;
mikil er græip á hauki.
Lögr er, er fællr ór fjalle
foss; en gull ero nosser.
Ýr er vetrgrønstr víða;
vant er, er brennr, at svíða.
Норвешка рунска песма
(Кристофер Јул, Каи Уве Фауст, Марија Франц)
Богатство изазива неслогу међу пријатељима,
вук живи у шуми.
Шљака настаје од лошег гвожђа,
ирваси често јуре преко залеђеног снега.
Џин изазива тугу жена,
мало ко је весео од несреће.
Ушће реке је циљ већине путовања,
али корице су мачевима.
Јахање је, каже се, за коње најгоре,
Регин је исковао најбољи мач.
Чир је убиствен за децу,
смрт чини човека бледим.
Грáд је најхладније жито,
Христос је обликовао свет у стара времена.
Потреба оставља мало избора,
голи се смрзавају на мразу.
Лед зовемо широки мост,
слепац мора да се води.
Добра година је благослов за мушкарце,
Кажем да је Фроди био великодушан.
Сунце је светлост земље,
клањам се пред светињама.
Тир је једноруки међу боговима Есира,
често ковач мора да дува.
Бреза је најзеленији уд са лишћем,
Локи је донео успех преваре.
Човек је увећање тла,
моћна је соколова канџа.
Вода је оно што пада са планине,
али од злата су драгуљи.
Тиса је зими најзеленије дрво,
често пева када гори.
(превео Гаврило Дошен)
