ЧУДОВИШТЕ / MONSTER

Monster

(Dorothy Clark)

 

Tell me again about how it hurts

Being awfully loud for an introvert

Get out of my room, smile wiped clean

Isn't it weird to be so mean?

 

I'm guessing that I've grown horns

I guess I'm human no more

I can tell I've rotted in your brain

Oh, how easily passions twists

You think I'm a crazy bitch

I craft my words to fit your head

'Cause no one listens to the dead

 

So maybe I will talk to you

The only way I know how to

Mmm, I've said my speech

Mmm, through sharpened teeth

You break the rules and spikes grow from your skin

Please let the devil in

 

A meter apart, we blankly stare

We shout in our heads, "Are you still in there?"

Well, this ends bad then, we knew it would

So we won't eat our words, 'cause they don't taste good

 

I'm guessing that I've grown horns

I guess I'm human no more

I can tell I've rotted in your brain

Oh, how easily passions twists

You think I'm a crazy bitch

A thousand words are left unsaid

'Cause no one listens to the dead

 

So maybe I will talk to you

The only way I know how to

Mmm, I've said my speech

Mmm, through sharpened teeth

You break the rules and spikes grow from your skin

Oh, I think it might be worth a try

Oh, am I ready to let this die?

Mmm, a monster's here

Mmm, you plug your ears

But hey, you might just listen to it sing

Please let the devil in

 

We won't eat our words

They don't taste so good

We won't eat our words

They don't taste so good

We won't eat our words

They don't taste so good

We won't eat our words

They don't taste so good

 

Look, we know that I've seen this before

High and mighty, at top of your list

Adoring every move, now my ranking is sinking

But we're both guilty of black and white thinking

And through my red eyes, you look pale

All of your scars are looking more like scales

Two ugly creatures, two sinister preachers

Blind to the past like a couple of monsters

Just a couple of monsters

 

So maybe I will talk to you

The only way I know how to

Mmm, you've said your speech

Mmm, through sharpened teeth

You break the rules and spikes grow from your skin

Oh, I think it might be worth a try

Oh, am I ready to let this die?

Mmm, a monster's here

Mmm, you plug your ears

But hey, you might just listen to it sing

Please let the devil in

 

We won't eat our words

They don't taste so good

We won't eat our words

They don't taste so good

 

Чудовиште

(Дороти Кларк)

 

Реци ми поново како боли

кад је неко ужасно гласан за интровертну особу.

Излази из моје собе, осмех обрисан,

зар није чудно да неко буде тако зао?

 

Претпостављам да су ми израсли рогови,

претпостављам да више нисам људско биће,

видим да сам иструнула у твом мозгу.

О, како се лако страсти искривљују,

мислиш да сам луда кучка,

обликујем своје речи да би ти стале у главу,

јер нико не слуша мртве.

 

Дакле, можда ћу разговарати с тобом

онако како једино знам.

Ммм, рекла сам шта сам имала,

ммм, кроз наоштрене зубе,

ти кршиш правила и бодље ти израстају из коже,

молим те, пусти ђавола унутра.

 

Метар удаљени, тупо буљимо,

вичемо у мислима: "Јеси ли још увек тамо?"

Е па то се тада лоше завршава, знали смо да хоће,

тако да нећемо јести своје речи, јер немају добар укус.

 

Претпостављам да су ми израсли рогови,

претпостављам да више нисам људско биће,

видим да сам иструнула у твом мозгу.

О, како се лако страсти искривљују,

мислиш да сам луда кучка,

обликујем своје речи да би ти стале у главу,

јер нико не слуша мртве.

 

Дакле можда ћу разговарати с тобом

онако како једино знам.

Ммм, рекла сам шта сам имала,

ммм, кроз наоштрене зубе,

ти кршиш правила и бодље ти израстају из коже.

О, мислим да би можда вредело покушати,

о, јесам ли спремна да пустим да ово умре?

Ммм, чудовиште је овде,

ммм, запуши уши,

али хеј, можда да само слушаш како пева?

Молим те, пусти ђавола унутра.

 

Нећемо јести своје речи,

немају баш добар укус.

Нећемо јести своје речи,

немају баш добар укус.

Нећемо јести своје речи,

немају баш добар укус.

Нећемо јести своје речи,

немају баш добар укус.

 

Види, обоје знамо да сам ово већ видела,

важан и моћан, на врху твоје листе.

Обожавам сваки потез, сад мој пласман тоне,

али обоје смо криви за црно-бело размишљање.

А кроз моје црвене очи изгледаш бледо,

сви ожиљци ти више личе на крљушт.

Два ружна створења, два злокобна проповедника,

слепи за прошлост попут пар чудовишта,

само пар чудовишта.

 

Дакле, можда ћу разговарати с тобом

онако како једино знам.

Ммм, рекао си шта си имао,

ммм, кроз наоштрене зубе,

ти кршиш правила и бодље ти израстају из коже.

О, мислим да би можда вредело покушати,

о, јесам ли спремна да пустим да ово умре?

Ммм, чудовиште је овде,

ммм, запуши уши,

али хеј, можда да само слушаш како пева?

Молим те, пусти ђавола унутра.

 

Нећемо јести своје речи,

немају баш добар укус.

Нећемо јести своје речи,

немају баш добар укус.

 

(превео Гаврило Дошен)