ОВДЕ СЕ ПРИЧА ЗАВРШАВА / HERE'S WHERE THE STORY ENDS

Here's Where The Story Ends

(Harriet Wheeler)

People I know, places I go, make me feel tongue-tied

I can see how people look down, they're on the inside

Here's where the story ends

People I see, weary of me showing my good side

I can see how people look down

I'm on the outside

Here's where the story ends

Ooh here's where the story ends

It's that little souvenir of a terrible year

Which makes my eyes feel sore

Oh I never should have said, the books that you read

Were all I loved you for

It's that little souvenir of a terrible year

Which makes me wonder why

And it's the memories of your shed that make me turn red

Surprise, surprise, surprise

Crazy I know, places I go

Make me feel so tired

I can see how people look down

I'm on the outside

Oh here's where the story ends

Ooh here's where the story ends

It's that little souvenir of a terrible year

Which makes my eyes feel sore

And who ever would've thought the books that you brought

Were all I loved you for

Oh the devil in me said, go down to the shed

I know where I belong

But the only thing I ever really wanted to say

Was wrong, was wrong, was wrong

It's that little souvenir of a colourful year

Which makes me smile inside

So I cynically, cynically say, the world is that way

Surprise, surprise, surprise, surprise, surprise…

Here's where the story ends

Ooh here's where the story ends

Овде се прича завршава

(Харијет Вилер)

Људи које познајем, места на која одлазим, чине да се осећам

као да ми је језик везан.

Видим како људи гледају с висине, они су унутар.

Овде се прича завршава.

Људи које виђам, уморни су од мог показивања добре стране.

Видим како људи гледају с висине, ја сам изван.

Овде се прича завршава,

о, овде се прича завршава.

Од тог малог сувенира једне грозне године

очи ме боле.

О, није требало да кажем да су књиге које си прочитао

биле једино због чега сам те волела.

Због тог малог сувенира једне грозне године

питам се зашто,

а од сећања на твоју шупу поцрвеним,

што није никакво изненађење...

Изгледа шашаво, знам,

али тако ме смарају места на која одлазим.

Видим како људи гледају с висине, ја сам изван.

Овде се прича завршава,

о, овде се прича завршава.

Од тог малог сувенира једне грозне године

очи ме боле.

Ко би икад помислио да су књиге које си доносио

биле једино због чега сам те волела.

Ђаво ме је наговорио да одем до шупе,

знам где припадам.

Али, једино што сам икада стварно хтела да кажем

Било је погрешно, погрешно...

Због тог малог сувенира једне живописне године

смешим се изнутра

и зато цинично, цинично кажем, свет је такав,

какво изненађење, какво изненађење.

Овде се прича завршава,

о, овде се прича завршава.

(превео Гаврило Дошен)