ВЕТРЕЊАЧЕ ТВОГ УМА / WINDMILLS OF YOUR MIND

Windmills of Your Mind

(Marilyn and Alan Bergman)

Round

Like a circle in a spiral

Like a wheel within a wheel

Never ending nor beginning

On an ever-spinning reel

Like a snowball down a mountain

Or a carnival balloon

Like a carousel that's turning

Running rings around the moon

Like a clock whose hands are sweeping

Past the minutes of its face

And the world is like an apple

Whirling silently in space

Like the circles that you find

In the windmills of your mind

Like a tunnel that you follow

To a tunnel of its own

Down a hollow to a cavern

Where the sun has never shone

Like a door that keeps revolving

In a half-forgotten dream

Like the ripples from a pebble

Someone tosses into a stream

Like a clock whose hands are sweeping

Past the minutes of its face

And the world is like an apple

Whirling silently in space

Like the circles that you find

In the windmills of your mind!

Keys that jingle in your pocket

Words that jangle in your head

Why did summer go so quickly?

Was it something that I said?

Lovers walk along the shore

And leave their footprints in the sand

Is the sound of distant drumming

Just the fingers of your hand?

Pictures hanging on a hallway

or the fragment of a song,

half-remembered names and faces

but to whom do they belong?

When you knew that it was over

Were you suddenly aware

That the autumn leaves were falling

To the color of her hair?

Like a circle in a spiral

Like a wheel within a wheel

Never ending nor beginning

On an ever-spinning reel

As the images unwind

Like the circles that you find

In the windmills of your mind

Ветрењаче твог ума

(Мерлин и Алан Бергман)

У круг,

као круг у спирали,

као точак унутар точка,

који никад не стаје нити почиње,

на бескрајној траци.

Као грудва снега низ падину

или балон на вашару,

к'о вртешка што се окреће,

прстенови што се врте око месеца.

Као сат чије казаљке прелећу

преко минута на бројчанику,

тако је и свет као јабука

што се тихо окреће у свемиру,

као кругови које проналазиш

у ветрењачама свог ума.

Као тунел који пратиш

до следећег тунела,

низ шупљину до пећине,

где сунце не сија.

Као врата што се стално окрећу

у полузаборављеном сну,

као кругови у води од баченог камена,

који је неко бацио у поток.

Као сат чије казаљке прелећу

преко минута на бројчанику,

тако је и свет као јабука

што се тихо окреће у свемиру,

као кругови које проналазиш

у ветрењачама свог ума.

Кључеви што ти звецкају у џепу,

речи које ти одзвањају у глави,

зашто је лето прошло тако брзо?

Јесам ли нешто лоше рекао?

Љубавници се шетају на обали

и остављају трагове стопа у песку,

да ли звук удаљеног добовања

потиче само од твојих прстију?

Слике што висе у предсобљу

или делови неке песме,

имена и лица којих се једва сећаш,

коме ли припадају?

Кад си схватио да је готово

да ли си изненада приметио

да јесење лишће пада

у боји њене косе?

Као круг у спирали,

као точак унутар точка,

који никад не стаје нити почиње,

на бескрајној траци.

Док се слике одмотавају

као кругови које проналазиш

у ветрењачама свог ума.

(превео Гаврило Дошен)