I lost myself
I’m hungry, bring me
some pills on which to dine,
I’m thirsty, bring me
some whiskey, gin, some wine.
Bring me your jokes, a
glance that looks away,
Your tired touch, your
smirks and such,
Don’t save me for a
rainy day.
Maybe you’ll love me for
an hour, a day, a week,
I’m not sure when it
all slipped away,
But I’m still lying,
crying at your feet,
A ball and chain, an
old refrain
To the man who wouldn’t
even speak...
It’s no good for a
proud girl to give so much away,
It’s no good for a
smart girl not to let you walk away,
But I’m dying without
you and dying within,
My days were all about
you, so where would I begin
To live?
Your shadow still
flickering on my soul,
but empty, with a
story left untold.
I lost myself when you
switched off that light,
I lost myself and the
man I lost
And that ain’t
right...
Don’t wanna ask for
the moon in the sky,
Though I love you to
that big old moon and back,
Don’t wanna ask for the
twinkle in your eye,
I saw it once, I’ll
make do with that.
I’ll leave your shadow
still flickering on my soul,
but empty, with a
story left untold.
I lost myself when you
switched off that light,
I lost myself and the
man I lost
And that ain’t
right...
Изгубила сам се
(Мелиса Маден Греј)
Гладна сам, донеси ми
пилуле да вечерам,
жедна сам, донеси ми
виски, џин и вино.
Донеси ми твоје шале,
твој поглед у страну,
твој уморни додир, твоје кезове,
не чувај ме за црне
дане.
Можда ћеш ме волети
још сат, дан, недељу,
нисам сигурна када је
све то нестало,
али и даље лежим,
плачући ти под ногама,
неко ко те спутава,
изанђали рефрен
за човека који неће ни
да говори.
Није добро за поносну девојку
да себе толико даје,
није добро за паметну
девојку да те не пусти да одеш,
али ја умирем без тебе
и умирем изнутра,
моји дани су били теби
посвећени, где бих уопште почела
да живим?
Твоја сенка ми и даље
трепери у души,
која је празна, са неиспричаном
причом.
Изгубила сам се кад си
угасио то светло,
изгубила сам се, а и
човека ког сам изгубила
и то није у реду...
Нећу да тражим месец и
звезде са неба,
мада те волим до неба
и назад,
нећу да тражим трептај
у твом оку,
видела сам га једном и
то ће морати да ми буде довољно.
Оставићу твоју сенку да
ми и даље трепери у души,
која је празна, са
несиспричаном причом.
Изгубила сам се кад си
угасио то светло,
изгубила сам се, а и
човека ког сам изгубила
и то није у реду...
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment