ЧЕРНОБИЛ / ЧЕРНОБЫЛЬ

(Отрывки из песни "Ты помнишь, Алеша, дороги Смоленщины"

Константина Симонова)

Ты знаешь, наверное, все-таки Родина –

Не дом городской, где я празднично жил,

А эти проселки, что дедами пройдены,

С простыми крестами их русских могил.

.....................................................................

По русским обычаям, только пожарища

На русской земле раскидав позади,

На наших глазах умирали товарищи,

По-русски рубаху рванув на груди.

Нас пули с тобою пока еще милуют.

Но, трижды поверив, что жизнь уже вся,

Я все-таки горд был за самую милую,

За горькую землю, где я родился...

(Одломак из песме "Сећаш ли се Аљоша, путева Смоленска"

Константина Симонова)

Знаш, на крају, отаџбина сигурно није

кућа у граду у којој сам лепо живео,

него ови сеоски путеви којима су наши дедови ишли,

са простим крстовима њихових руских гробова.

.....................................................................

По руским обичајима, само пожари

на руској земљи остају расути иза нас.

Пред нашим очима, умирали су нам другови,

онако по руски, раздрљивши кошуљу са груди.

Нас метак с тобом још увек неће.

Али, три пута поверовавши да ми је живот на крају,

ипак, био сам поносан на најмилију,

горку земљу у којој сам рођен...

(превео Гаврило Дошен)