КРАЉ РИБАР / THE FISHER KING

The Fisher King

(written by Richard LaGravenese)

Parry: What do you do?

Lydia: Well, I get to read the book sometimes. But mostly, I calculate production costs... calculation costs...from first-edition hardcover to, sorry, softcover. And after softcover, it's basically somebody else's problem.

Parry: Boy, that sounds real exciting.

Lydia: Why does it sound exciting? It's not exciting at all.

Parry: Why not? Your calculations determine whether a book is published or not. You know, maybe it's a book that changes the way people think...or, you know, act.

Lydia: Yeah, but what we publish is mostly trashy romance novels.

Parry: Don't say that. There's nothing trashy about romance. In romance is passion. There's imagination. There's beauty. Besides, you find...some pretty wonderful things in the trash.

Краљ рибар

(сценарио Ричард Лагравенес)

Пери: Чиме се бавиш?

Лидија: Па, понекад прочитам неку књигу. Али углавном обрачунавам трошкове њиховог штампања...обрачун...колико ће да кошта меки повез... извини, у односу на тврди. После тога, књигом се бави неко други.

Пери: Човече, то звучи баш узбудљиво.

Лидија: По чему? Баш није уопште узбудљиво.

Пери: Како није? Твој обрачун одређује да ли ће књига да буде објављена или не. Ко зна, можда то буде књига која ће некоме да промени начин размишљања, или, знаш... понашања.

Лидија: Да, али ми објављујемо углавном оно ђубре од љубавних романа.

Пери: Немој тако. Љубав никад није ђубре. У тим романима има страсти, маште, лепоте. Поред тога, можеш да пронађеш прилично дивне ствари у ђубрету.

(превео Гаврило Дошен)

ПРАВА ЉУБАВ ЋЕ ТЕ ПРОНАЋИ НА КРАЈУ / TRUE LOVE WILL FIND YOU IN THE END

True Love Will Find You in the End

(Daniel Johnston)

True love will find you in the end

You'll find out just who was your friend

Don't be sad, I know you will

But don't give up until

True love will find you in the end

This is a promise with a catch

Only if you're looking can it find you

'Cause true love is searching too

But how can it recognize you

Unless you don't step out into the light, the light

Don't be sad I know you will

Don't give up until

True love will find you in the end

Права љубав ће те пронаћи на крају

(Данијел Џонстон)

Права љубав ће те пронаћи на крају

и открићеш ко ти је био пријатељ.

Не буди тужна, а знам да хоћеш,

немој да одустајеш све док те

права љубав не пронађе на крају.

То је обећање које важи под условом да само

ако и ти тражиш њу, може она да нађе тебе.

Јер права љубав заиста тражи,

али како може да те препозна

ако не изађеш на светло, на светло...

Не буди тужна, а знам да хоћеш,

немој да одустајеш све док те

права љубав не пронађе на крају.

(превео Гаврило Дошен)

УПУЦАН СА ОБЕ СТРАНЕ / SHOT BY BOTH SIDES

Shot By Both Sides

(Howard Devoto)

This and that, they must be the same

What is legal is just what's real

What I'm given to understand

Is exactly what I steal

I wormed my way into the heart of the crowd

I wormed my way into the heart of the crowd

I was shocked to find what was allowed

I didn't lose myself in the crowd

Shot by both sides

On the run to the outside of everything

Shot by both sides

They must have come to a secret understanding

New offenses always in my nerves

They're taking my time by force

They all sound the same when they scream

As a matter of course

I wormed my way into the heart of the crowd

I wormed my way into the heart of the crowd

I was shocked to find what was allowed

I didn't lose myself in the crowd

Shot by both sides

On the run to the outside of everything

Shot by both sides

They must have come to a secret understanding

Why are you so edgy Kid?

Asks the man with the voice

One thing follows another

You live and learn, you have no choice

I wormed my way into the heart of the crowd

I wormed my way into the heart of the crowd

I was shocked to find what was allowed

I didn't lose myself in the crowd

I didn't lose myself to the crowd

I didn't lose myself to the crowd

I was shocked to find what was allowed

I didn't lose myself in the crowd

But I wormed my way

But I wormed my way

But I wormed my way

But I wormed my way

But I wormed my way

But I wormed my way

But I wormed my way

But I wormed my way

Shot by both sides

I don't ask who's doing the shooting

Shot by both sides

We must have come to a secret understanding

Упуцан са обе стране

(Хауард Дивото)

Ово и оно мора да је исто,

оно што је легално просто је оно што је стварно.

Оно што ми је дато да разумем

тачно је оно што крадем.

Прогмизао сам до срца гомиле,

прогмизао сам до срца гомиле.

Шокирао сам се кад сам видео шта је све дозвољено,

нисам се изгубио у тој гомили.

Упуцан са обе стране,
у бекству до изван свега.
Упуцан са обе стране,
мора да су дошли до тајног споразума.

Нове увреде увек у мојим живцима,

одузимају ми време силом.

Све звуче исто када вриште,

сасвим очекивано.

Прогмизао сам до срца гомиле,

прогмизао сам до срца гомиле.

Шокирао сам се кад сам видео шта је све дозвољено,

нисам се изгубио у тој гомили.

Упуцан са обе стране,

у бекству до изван свега.

Упуцан са обе стране,

мора да су дошли до тајног споразума.

„Што си тако нервозан, дећко?“

пита човек са гласом.

Једно произлази из другог,

човек се учи док је жив, нема избора.

Прогмизао сам до срца гомиле,

прогмизао сам до срца гомиле.

Шокирао сам се кад сам видео шта је све дозвољено,

нисам се изгубио у тој гомили.

Нисам се изгубио у тој гомили,

нисам се изгубио у тој гомили.

Шокирао сам се кад сам видео шта је све дозвољено,

нисам се изгубио у тој гомили.

Али прогмизао сам,

али прогмизао сам,

али прогмизао сам,

али прогмизао сам,

али прогмизао сам,

али прогмизао сам,

али прогмизао сам,

али прогмизао сам...

Упуцан са обе стране,

ни не питам ко је пуцао.

Упуцан са обе стране,

мора да смо дошли до тајног споразума.

(превео Гаврило Дошен)

ВЕТРЕЊАЧЕ МОГ СРЦА / LES MOULINS DE MON CŒUR

Les moulins de mon cœur

(Eddy Marnay)

Comme une pierre que l'on jette

Dans l'eau vive d'un ruisseau

Et qui laisse derrière elle

Des milliers de ronds dans l'eau

Comme un manège de lune

Avec ses chevaux d'étoiles

Comme un anneau de Saturne

Un ballon de carnaval

Comme le chemin de ronde

Que font sans cesse les heures

Le voyage autour du monde

D'un tournesol dans sa fleur

Tu fais tourner de ton nom

Tous les moulins de mon cœur

Comme un écheveau de laine

Entre les mains d'un enfant

Ou les mots d'une rengaine

Pris dans les harpes du vent

Comme un tourbillon de neige

Comme un vol de goélands

Sur des forêts de Norvège

Sur des moutons d'océan

Comme le chemin de ronde

Que font sans cesse les heures

Le voyage autour du monde

D'un tournesol dans sa fleur

Tu fais tourner de ton nom

Tous les moulins de mon cœur

Ce jour-là près de la source

Dieu sait ce que tu m'as dit

Mais l'été finit sa course

L'oiseau tomba de son nid

Et voila que sur le sable

Nos pas s'effacent déjà

Et je suis seul à la table

Qui résonne sous mes doigts

Comme un tambourin qui pleure

Sous les gouttes de la pluie

Comme les chansons qui meurent

Aussitôt qu'on les oublie

Et les feuilles de l'automne

Rencontre des ciels moins bleus

Et ton absence leur donne

La couleur de tes cheveux

Une pierre que l'on jette

Dans l'eau vive d'un ruisseau

Et qui laisse derrière elle

Des milliers de ronds dans l'eau

Au vent des quatre saisons

Tu fais tourner de ton nom

Tous les moulins de mon cœur

Ветрењаче мог срца

(Еди Марнеј)

Као камен који је бачен

у живу воду потока,

који за собом оставља

хиљаде кругова у води.

Као месечева вртешка

са звезданим коњима,

као Сатурнов прстен,

карневалски балон.

Као кружни пут

ког прате бескрајни сати,

пут око света

сунцокрета у цвату,

окрећеш својим именом

све ветрењаче мог срца.

Као клупко вунице

у рукама детета

или речи старе фразе

у харфама ветра.

Као ковитлац снега,

као лет галеба

над норвешким шумама,

над запенушаним таласима океана.

Као кружни пут

ког прате бескрајни сати,

пут око света

сунцокрета у цвату,

окрећеш својим именом

све ветрењаче мог срца.

Бог зна шта си ми рекла

тог дана у близини извора.

Али лето се завршава,

птица је пала из гнезда,

и ево, на песку

наше стопе већ бледе

и ја сам сам за столом

који одјекује од добовања мојих прстију

као даире што плачу

под капима кише.

Као песме које умиру

чим их заборавимо

и јесење лишће

среће се са мање плавим небом,

а твоје одсуство му даје

боју твоје косе.

Камен који је бачен

у живу воду потока,

за собом оставља

хиљаде кругова у води.

Са ветровима сва четири годишња доба

окрећеш својим именом

све ветрењаче мог срца.

(превео Гаврило Дошен)

МОЖЕШ ДА ОСТАНЕШ, МОЖЕШ ДА ИДЕШ / MŮŽEŠ ZŮSTAT, MŮŽEŠ JÍT

Můžeš zůstat, můžeš jít

(Zdeněk Borovec)

Stůj!

Ještě rozhlídni se kolem,

tenhle pokoj bude sám.

Ještě pobuď s tímhle stolem,

sedni na okenní rám.

Ještě jednou otoč světlem,

abys prohlídla svůj kout.

Ještě pohleď tátův betlém,

s kterým nikdo nesměl hnout.

Ještě pohleď, jak se tenčí

v kalendáři počet stran.

Škoda jen, že nejsi menší,

že jsou okna dokořán.

Motýl zvenčí dovnitř vlít.

Můžeš zůstat, můžeš jít.

Ještě jeden tichej povzdech,

tahle pelest byla tvá.

Ještě napiš prstem po zdech

malý jméno, malý já.

Ještě listuj v knize hostů,

vezmi herbář do dlaní.

Ještě za trest v rohu postůj

za svý vzpurný chování.

Ještě jednou zazvoň zvoncem,

jako když byl štědrej den.

A za příběh s šťastným koncem

připiš, nevěř s velkým N.

Motýl s větrem dovnitř vlít.

Můžeš zůstat, můžeš jít.

A pak vzpomeň, co tě nutí

navždy pláchnout z těchto míst.

Na tu křivdu s trpkou chutí,

kterou nelze, nelze snýst.

Kdo ty místa změnil v klec

a zbořil bránu ke štěstí.

Kdo tě nazval lehkou holkou

a tvou lásku neřestí.

Tolik špíny, tolik bláta,

ani jeden vlídnej tón.

To snad nebyl vlastní táta,

to snad vůbec nebyl on.

Jak ta rána jak se zhojí,

jak to zpátky všechno vzít.

Máš jak motýl možnost dvojí.

Můžeš zůstat, můžeš jít.

Je však pozdě, všechno pomiň,

darmo smlouvat není s kým.

Žádný odpusť, žádný promiň.

Běž a chvátej za tím svým.

Teď jde o tvý právo žít.

Ejhle, motýl k nebi vzlít.

Nesmíš zůstat, musíš jít.

Можеш да останеш, можеш да идеш

(Зденек Боровец)

Стани!

Погледај около,

ова соба ће бити самотна.

Пробуди се за овим столом,

седи на прозор.

Поново упали светло,

да видим свој кутак.

Погледај сцену Христовог рођења

која је припадала твом оцу,

коју нико није смео да помера.

Погледај колико је мањи

број страница у календару.

Штета што ниси мања,

да су прозори широм отворени,

лептири би улетали унутра.

Можеш да останеш, можеш да идеш.

Још један тихи уздах,

овај кревет је био твој.

Пиши прстом по зиду

мало име, мало ја.

Прелистај књигу гостију,

узми хербаријум.

Стој за казну у ћошку

због свог бунтовног понашања.

Поново зазвони звоно,

као на Бадњи дан.

А за причу са срећним завршетком

пиши „не веруј“ са великим Н.

Лептир с ветром улеће унутра.

Можеш да останеш, можеш да идеш.

А онда се сети шта то чини

да заувек одлетиш са тог места.

Неправда с горким укусом,

коју не можеш, не можеш да трпиш.

Ко је та места претворио у кавез

и срушио капију срећи?

Ко те је назвао лаком девојком

а твоју љубав пороком.

Толико прљавштине, толико блата,

нимало благ тон.

То није био твој отац,

то уопште није био он.

Док та рана зацељује,

како све то вратити?

Имаш као лептир две могућности,

можеш да останеш, можеш да идеш.

Али касно је, све је нестало,

узалуд је да преговараш са било ким.

Нема опроштаја, нема жаљења.

Иди и пожури за свим тим,

сад је твоје право да живиш.

Гледај, лептир је одлетео на небо.

Не смеш да останеш, мораш да идеш.

(превео Гаврило Дошен)