When
Under Ether
The ceiling is moving
Moving in time
Like a conveyor belt
Above my eyes
When under ether
The mind comes alive
But conscious of nothing
But the will to survive
I lay on the bed
Waist down undressed
Look up at the ceiling
Feeling happiness
Human kindness
The woman beside me
Is holding my hand
I point at the ceiling
She smiles so kind
Something's inside me
Unborn and unblessed
Disappears in the ether
This world to the next
Disappears in the ether
One world to the next
Human kindness
Кад је под дејством етра
Плафон се помера
у времену,
као покретна трака
изнад мојих очију.
Кад је под дејством етра
ум оживљава,
али несвестан ничега
осим воље за преживљавањем.
Лежим на кревету
без одеће испод струка,
гледам у плафон,
осећам срећу,
људску доброту.
Жена поред мене
држи ми руку,
ја јој показујем на плафон,
она ми се осмехује благо.
Нешто у мени
нерођено и неблагословено
нестаје у етру
из овог света у други.
Нестаје у етру
из једног света у други
људска доброта.
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment