МИ ПРИПАДАМО / WE BELONG

We Belong

(Eric Lowen and Dan Navarro)

Many times I’ve tried to tell you

Many times I’ve cried alone

Always I’m surprised how well you

Cut my feelings to the bone

Don’t want to leave you really

I’ve invested too much time

To give you up that easy

To the doubts that complicate your mind

We belong to the light

We belong to the thunder

We belong to the sound of the words

We’ve both fallen under

Whatever we deny or embrace

For worse or for better

We belong, we belong

We belong together

Maybe it’s a sign of weakness

When I don’t know what to say

Maybe I just wouldn’t know

What to do with my strength anyway

Have we become a habit

Do we distort the facts

Now there’s no looking forward

Now there’s no turning back when you say

We belong to the light

We belong to the thunder

We belong to the sound of the words

We’ve both fallen under

Whatever we deny or embrace

For worse or for better

We belong, we belong

We belong together

Close your eyes and try to sleep now

Close your eyes and try to dream

Clear your mind and do your best

To try and wash the palette clean

We can’t begin to know it

How much we really care

I hear your voice inside me

I see your face everywhere, still you say

We belong to the light

We belong to the thunder

We belong to the sound of the words

We’ve both fallen under

Whatever we deny or embrace

For worse or for better

We belong, we belong

We belong together

Ми припадамо

(Ерик Лоуен и Ден Наваро)

Много пута покушао сам да ти кажем,

Много пута плакао сам сàм.

Увек се изненадим како темељно

Сасецаш моја осећања, до коске.

Не желим да те стварно оставим,

Уложио сам превише времена

Да бих те се тако лако одрекао

Због сумњи које ти компликују мисли.

Ми припадамо светлу,

Ми припадамо грмљавини,

Ми припадамо звуку речи

Под које смо обоје потпали.

Шта год да поричемо или прихватамо,

И у добру и у злу,

Ми припадамо, ми припадамо,

Ми припадамо заједно.

Можда је знак слабости

Кад не знам шта да кажем,

Можда не бих ни знао

Шта да радим кад бих имао снаге.

Јесмо ли постали рутина,

Искривљујемо ли чињенице?

Сад нема гледања у будућност,

Нема враћања назад, кад кажеш

Ми припадамо светлу,

Ми припадамо грмљавини,

Ми припадамо звуку речи

Под које смо обоје потпали.

Шта год да поричемо или прихватамо,

И у добру и у злу,

Ми припадамо, ми припадамо,

Ми припадамо заједно.

Затвори очи и пробај да спаваш,

Затвори очи и пробај да сањаш.

Испразни ум и покушај како најбоље знаш

Да испереш палету и почнеш од почетка.

Не можемо ни да наслутимо

Колико нам је заиста стало.

Чујем твој глас у себи,

Видим твоје лице свуда, а ти опет кажеш

Ми припадамо светлу,

Ми припадамо грмљавини,

Ми припадамо звуку речи

Под које смо обоје потпали.

Шта год да поричемо или прихватамо,

И у добру и у злу,

Ми припадамо, ми припадамо,

Ми припадамо заједно.

(превео Гаврило Дошен)