Wednesday, October 5, 2011



У једну ноћ стално се враћам
И опет чујем звук клавира.
Оне сузе, онај смех, једно дете, један човек
И соната...

То су били дуги сати лудих маштања,
Дуги сати у самоћи једне љубави,
Дивне радости што, ето све има сјај
те сонате...


I keep coming back to one night
And again I hear the sound of the piano.
Those tears, that laughter, a child, a man
And a sonata…

Those were long hours of crazy daydreaming,
Long hours in solitude of one love,
Beautiful joy because everything
Has the shine of that sonata…

(translated by Gavrilo Došen)

No comments:

Post a Comment