IF ONLY I WAS A SHARK / ДА МИ ЈЕ БИТИ МОРСКИ ПАС

Да ми је бити морски пас

(Момчило Попадић)

Да ми је бити морски пас!

Бар један дан, један сат, један трен

- бити морски пас!

Имао бих лијепе раље,

пливао бих даље, даље.

Пратио бих ледоломце,

чекао бих бродоломце...

Гутао бих све од реда

- рибе, звијезде и торпеда...

Канте, барке, разгледнице,

плутаче и подморнице.

Да ми је бити морски пас!

Бар један дан, један сат, један трен

- бити морски пас!

Имао бих оштре зубе

за конзерве и за тубе.

Ронио бих немилице

испод неке кобилице.

Гутао бих све од реда

- рибе, звијезде и торпеда.

И био бих на све спреман

Као права морска неман.

Да ми је бити морски пас!

Бар један дан, један сат, један трен

- бити морски пас!

If only I was a shark

(Momčilo Popadić)

If only I was a shark!

Just for a day, an hour, a moment

- ah, to be a shark!

I would have nice jaws,

I would swim on and on.

I would follow the icebreakers,

Wait for the shipwreckers...

I would swallow just everything

- fish, starfish and torpedoes.

Buckets, boats, postcards,

Buoys and submarines.

If only I was a shark!

Just for a day, an hour, a moment

- ah, to be a shark!

I would have sharp teeth

For tin cans and for tubes.

I would dive relentlessly

Under hulls and keels.

I would swallow just everything

- fish, starfish and torpedoes.

And I would be ready for anything

Like a true sea monster.

If only I was a shark!

Just for a day, an hour, a moment

- ah, to be a shark!

(translated by Gavrilo Došen)

САМО САМ СВРАТИО / JUST DROPPED IN

Just Dropped In

(Mickey Newbury)

I woke up this mornin' with the sundown shinin' in

I found my mind in a brown paper bag within

I tripped on a cloud and fell-a eight miles high

I tore my mind on a jagged sky

I just dropped in to see what condition my condition was in

I pushed my soul in a deep dark hole and then I followed it in

I watched myself crawlin' out as I was a-crawlin' in

I got up so tight I couldn't unwind

I saw so much I broke my mind

I just dropped in to see what condition my condition was in

Someone painted "April Fool" in big black letters on a "Dead End" sign

I had my foot on the gas as I left the road and blew out my mind

Eight miles outta Memphis and I got no spare

Eight miles straight up downtown somewhere

I just dropped in to see what condition my condition was in

I said I just dropped in to see what condition my condition was in

Yeah yeah oh-yeah

Само сам свратио

(Мики Њубери)

Пробудио сам се јутрос а кроз прозор је сјао сутон

Нашао сам моју свест у папирној кеси

Саплео сам се о облак и пао с висине од десет километара

Поцепао сам свест о изрецкано небо

Само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање

Гурнуо сам душу у дубоку мрачну рупу и кренуо за њом

Гледао сам себе како пузим напоље док пузим унутра

Устао сам толико напет да нисам могао да се опустим

Видео сам толико тога да ми се ум помрачио

Само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање

Неко је написао „априлилили“ крупним црним словима

на знаку за слепу улицу

Нога ми је била на гасу док сам силазио с пута, запањен

Десет километара изван Мемфиса а немам резервну

Десет километара право до центра града негде

Само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање

Рекох, само сам свратио да видим у каквом је стању моје стање

Да, да, о-да

(превео Гаврило Дошен)

GHETTO / ГЕТО

Гето

(Милан Младеновић)

Види каква предивна зграда,
балкон, зид са дивљим ружама.
Атлас носи куглу изнад главе,
Грци, мит и легенда...

Магла чешља прамен на улици,
хладан дах са запада.
Гар се црни свуда по снегу,
плава блуза и кифла пред час.

Рођен сам у гету,
рођен сам тачно у час,
рођен сам у гету,
рођен сам тачно у час да видим...

Ghetto

(Milan Mladenović)

Look, what a beautiful building

Balcony, a wall with wild roses.

Atlas is carrying the globe above his head,

The Greeks, myths and legends...

Fog is combing a lock of hair in the street,

A breath of cold air from the west.

Sooth is blackening all over the snow,

Blue uniform and a roll before classes.

I was born in a ghetto,

I was born right on time,

I was born in a ghetto,

I was born right on time to see...

(translated by Gavrilo Došen)

МИ ПРИПАДАМО / WE BELONG

We Belong

(Eric Lowen and Dan Navarro)

Many times I’ve tried to tell you

Many times I’ve cried alone

Always I’m surprised how well you

Cut my feelings to the bone

Don’t want to leave you really

I’ve invested too much time

To give you up that easy

To the doubts that complicate your mind

We belong to the light

We belong to the thunder

We belong to the sound of the words

We’ve both fallen under

Whatever we deny or embrace

For worse or for better

We belong, we belong

We belong together

Maybe it’s a sign of weakness

When I don’t know what to say

Maybe I just wouldn’t know

What to do with my strength anyway

Have we become a habit

Do we distort the facts

Now there’s no looking forward

Now there’s no turning back when you say

We belong to the light

We belong to the thunder

We belong to the sound of the words

We’ve both fallen under

Whatever we deny or embrace

For worse or for better

We belong, we belong

We belong together

Close your eyes and try to sleep now

Close your eyes and try to dream

Clear your mind and do your best

To try and wash the palette clean

We can’t begin to know it

How much we really care

I hear your voice inside me

I see your face everywhere, still you say

We belong to the light

We belong to the thunder

We belong to the sound of the words

We’ve both fallen under

Whatever we deny or embrace

For worse or for better

We belong, we belong

We belong together

Ми припадамо

(Ерик Лоуен и Ден Наваро)

Много пута покушао сам да ти кажем,

Много пута плакао сам сàм.

Увек се изненадим како темељно

Сасецаш моја осећања, до коске.

Не желим да те стварно оставим,

Уложио сам превише времена

Да бих те се тако лако одрекао

Због сумњи које ти компликују мисли.

Ми припадамо светлу,

Ми припадамо грмљавини,

Ми припадамо звуку речи

Под које смо обоје потпали.

Шта год да поричемо или прихватамо,

И у добру и у злу,

Ми припадамо, ми припадамо,

Ми припадамо заједно.

Можда је знак слабости

Кад не знам шта да кажем,

Можда не бих ни знао

Шта да радим кад бих имао снаге.

Јесмо ли постали рутина,

Искривљујемо ли чињенице?

Сад нема гледања у будућност,

Нема враћања назад, кад кажеш

Ми припадамо светлу,

Ми припадамо грмљавини,

Ми припадамо звуку речи

Под које смо обоје потпали.

Шта год да поричемо или прихватамо,

И у добру и у злу,

Ми припадамо, ми припадамо,

Ми припадамо заједно.

Затвори очи и пробај да спаваш,

Затвори очи и пробај да сањаш.

Испразни ум и покушај како најбоље знаш

Да испереш палету и почнеш од почетка.

Не можемо ни да наслутимо

Колико нам је заиста стало.

Чујем твој глас у себи,

Видим твоје лице свуда, а ти опет кажеш

Ми припадамо светлу,

Ми припадамо грмљавини,

Ми припадамо звуку речи

Под које смо обоје потпали.

Шта год да поричемо или прихватамо,

И у добру и у злу,

Ми припадамо, ми припадамо,

Ми припадамо заједно.

(превео Гаврило Дошен)

NIGHT WITHOUT SLEEP / НОЋ БЕЗ СНА

Ноћ без сна

(Жика Миленковић)

Ноћас ниси поред мене,

како живот мрачном страном може да крене...

Наша љубав губи смисао,

само немир и у глави царује мисао.

Да ли спаваш ил си будна,

ова ноћ је тако чудна

и нестварна...

Страх од туге и самоће,

мозак неће, али моје срце те хоће.

И таблете за смирење,

пуна шака, дал' је доза довољно јака?

А ти спаваш ил си будна,

ова ноћ је тако чудна

и нестварна...

Ова је ноћ без сна,

а пакла цигарета празна је,

празне су улице.

Испијен сам до дна

и из почетка мора почиње,

падам са столице...

Ти си ме завела,

био сам срећан пре тебе ја,

док ме ниси до лудила довела.

Како да сачувам живот тај?

Страх од туге и самоће,

мозак неће, али моје срце те хоће.

И таблете за смирење,

пуна шака, дал' је доза довољно јака?

А ти спаваш ил си будна,

ова ноћ је тако чудна

и нестварна...

Ова је ноћ без сна,

а пакла цигарета празна је,

празне су улице.

Испијен сам до дна

и из почетка мора почиње,

падам са столице...

Сада си најлепша, а више ниси моја.

Ја нисам никада волео ноћ без боја

твоје косе твога лица очију и усана...

Night Without Sleep

(Žika Milenković)

Tonight you're not by my side,

how life can take to the dark side...

Our love's losing its sense,

only uneasiness, a thought reigns in my head.

Do you sleep or you're awake,

this night is so strange

and unreal...

Fear from sadness and loneliness,

my mind doesn't, but my heart does want you.

And sedatives,

a handful, is the dose big enough?

And you sleep or you're awake,

this night is so strange

and unreal...

This night is without sleep,

and a pack of cigarettes is empty,

the streets are empty, too.

I'm drained to the core

and the nightmare's beginning all over again,

I'm falling off the chair...

You seduced me,

I was happy before you,

until you drove me to the edge of madness.

How am I supposed to save my life now?

Fear from sadness and loneliness,

my mind doesn't, but my heart wants you.

And sedatives,

a handful, is the dose big enough?

And you sleep or you're awake,

this night is so strange

and unreal...

This night is without sleep,

and a pack of cigarettes is empty,

the streets are empty, too.

I'm drained to the core

and the nightmare's beginning all over again,

I'm falling off the chair...

You're more beautiful now than you ever were,

and you're no longer mine.

I've never liked the night without colors

of your hair, your face, your lips...

(translated by Gavrilo Došen) 

AROUND MY HEAD / ОКО МОЈЕ ГЛАВЕ

Око моје главе

(Шарло акробата)

Болесници трче преко парка па до трга
носе папуче под мишком, носе зубала у руци.
Крените за њима све до киоска у сенци,
купите им новине, купите им све што желе.

Напола су будни али напола су луди,
лавеж стакла смирује им натечене живце,
рика гвожђа затиче их апсолутне кривце,
завијених руку, ногу, очију и рана...

Око моје главе!

Буде ме и траже нешто што сам од њих скрио,
пршљенове кости цео скелет мртвог трупла.
Дижем се и вичем: "Браћо гипс је у фиоци!"
Скочише, окомише се: "Он се нама руга!"

Поздрављају криком сваки нови део тела
што га тргају са мене, напрегнувши чела.
Понекад је тешко после година и мрака
сетити се зашто неко опет витла ножем...

Око моје главе!

Around my head

(Šarlo akrobata)

The sick are running across the park to the square

Carrying slippers under arms, carrying dentures in their hands.

Go after them to the newsstand in the shadow,

Buy them newspapers, by them everything they want.

They’re half awake but they’re half insane,

The barking of glass soothes their swollen nerves,

The roar of iron finds them absolute culprits,

With bandaged arms, legs, eyes and wounds...

Around my head!

They’re waking me up looking for something I hid from them,

Vertebras, bones, the whole skeleton of a dead body. 

I’m getting up and shouting: „Brothers, the plaster cast’s in the drawer!“

They’re jumping, going for me: „He’s mocking us!“

They’re cheering with a cry each new part of the body

Which they’re ripping from me, stressing their foreheads.

Sometimes it’s hard after years and darkness

To remember why somebody’s again wielding a knife...

Around my head!

(translated by Gavrilo Došen)

DOCTOR, HELP! / ДОКТОРЕ, ПОМОЗИТЕ!

Докторе, помозите!

(Борис Беле)

Докторе, помозите!

Докторе, ја умирем!

Ја умирем!

Докторе, помозите!

Докторе, ја умирем!

Од досаде!

Досада је досада!

Досада је досада...

ДОСТА!

Докторе, помозите!

Мој син је дискофил!

Он има једну плочу,

Што квари нашу дјецу!

КВАРИ!

Досада је досада!

Досада је досада...

ДОСТА!

Досада је досада!

Готово је, готово...

Doctor, help!

(Boris Bele)

Doctor, help!

Doctor, I’m dying!

I’m dying!

Doctor, help!

Doctor, I’m dying!

Of boredom!

Boredom is boredom!

Boredom is boredom...

ENOUGH!

Doctor, help!

My son is a discophile!

He’s got a record

Which corrupts our children!

CORRUPTS!

Boredom is boredom!

Boredom is boredom...

ENOUGH!

Boredom is boredom!

It’s over, it’s over...

(translated by Gavrilo Došen)

SONATA / СОНАТА

Соната

(Корнелије Ковач)

У једну ноћ стално се враћам

И опет чујем звук клавира.

Оне сузе, онај смех, једно дете, један човек

И соната...

То су били дуги сати лудих маштања,

Дуги сати у самоћи једне љубави,

Дивне радости што, ето све има сјај

те сонате...

Sonata

(Kornelije Kovač)

I keep coming back to one night

And again I hear the sound of the piano.

Those tears, that laughter, a child, a man

And a sonata…

Those were long hours of crazy daydreaming,

Long hours in solitude of one love,

Beautiful joy because everything

Has the shine of that sonata…

(translated by Gavrilo Došen)

НЕЋУ ДА ПРИЧАМ О ТОМЕ / I DON'T WANNA TALK ABOUT IT

I don't wanna talk about it

(Danny Whitten)

I can tell by your eyes that you've probably been cryin' forever,

and the stars in the sky don't mean nothin' to you, they're a mirror.

I don't wanna talk about it, how you broke my heart.

If I stay here just a little bit longer,

If I stay here, won't you listen to my heart, whoa, my heart?

If I stand all alone, will the shadows hide the colors of my heart;

blue for the tears, black for the night's fears.

And the stars in the sky don't mean nothin' to you, they're a mirror.

I don't wanna talk about it, how you broke my heart.

If I stay here just a little bit longer,

if I stay here, won't you listen to my heart, whoa, my heart?

My heart, whoa my heart, this ol' heart.

I don't wanna talk about it, how you broke my heart.

If I stay here just a little bit longer,

if I stay here, won't you listen to my heart, whoa, my heart?

Нећу да причам о томе

(Дени Витен)

Видим ти по очима да си вероватно плакала целу вечност,

и не значе ти ништа звезде на небу, само су огледало.

Нећу да причам о томе како си ми сломила срце.

Ако останем само још мало,

ако останем, хоћеш ли саслушати моје срце?

Ако стојим сасвим сам, хоће ли сенке сакрити боје мог срца;

плаву због суза, црну због ноћних страхова.

А не значе ти ништа звезде на небу, само су огледало.

Нећу да причам о томе како си ми сломила срце.

Ако останем само још мало,

ако останем, хоћеш ли саслушати моје срце?

Моје срце, ово старо срце?

Нећу да причам о томе како си ми сломила срце.

Ако останем само још мало,

ако останем, хоћеш ли саслушати моје срце?

(превео Гаврило Дошен)