Силовали су те, дрогирали,
и премлаћивали као стоку.
И ти си се затворила у себе,
и постала груба и окрутна,
немилосрдна и опасна,
као и они који су те
таквом направили.
Али ја не могу да престанем
да мислим на тебе,
чак и када ми се гадиш,
чак и у најдубљем понору
немоћног беса
због тога што ме не волиш.
Остаје ми да те сањам,
онакву каква би била,
да је дао Бог.
И да те у сну дозивам:
“мила мати!”
Увек ћу те тако звати.
(објављено у зборнику поезије "Јунаци урбане беде")
No comments:
Post a Comment