Како су далеко
торњеви Боа-Морија,
куполе Самарканда,
и обале Авалона.
Далеко одавде,
од Богу иза леђа.
Како је хладно
у Недођији,
хладно до костију,
и мрачно, као у гробу.
Сломљен сам,
и скршен, и смлављен,
и самлевен, и сатрвен.
Изнурен, и избезумљен,
и изможден, и изгубљен.
Шћућурен у својој рупи
молимтисја Господи
да ме не пронађу звери.
(објављено у зборнику поезије "Јунаци урбане беде")
No comments:
Post a Comment