William Ernest Henley / Вилијем Ернест Хенли

Invictus

Out of the night that covers me,
Black as the pit from pole to pole,
I thank whatever gods may be
For my unconquerable soul.

In the fell clutch of circumstance
I have not winced nor cried aloud.
Under the bludgeonings of chance
My head is bloody, but unbowed.

Beyond this place of wrath and tears
Looms but the Horror of the shade,
And yet the menace of the years
Finds and shall find me unafraid.

It matters not how strait the gate,
How charged with punishments the scroll,
I am the master of my fate:
I am the captain of my soul.

Invictus

Из дубине таме што ме прекрива,

црне као бездан, с краја на крај,

захваљујем боговима, који год да су,

за моју непокорну душу.

У разјареним чељустима судбине

нисам ни трепнуо ни заплакао;

Од батинања усуда,

глава ми је крвава, али несагнута.

Изван овог света гнева и суза

не назире се ништа осим страшне сенке,

али претња коју носи време

затећи ће ме без страха.

Није важно колико је узан пролаз,

колико је тешка коначна пресуда,

ја сам господар своје судбине:

ја сам капетан моје душе.

(превео Гаврило Дошен)

извесни Гаврило...