ЈЕДНОМ

Једном

Једном сам гледао како Моргиана

забада сребрни бодеж

право у срце Коџе Хусеина,

прерушеног вође разбојника,

трен пре него што ће он

спустити динар у њене даире,

док плеше, задихана, ознојана, боса,

у шалварама од провидне свиле,

миришући на голаб.   

И осетио сам колико јој је

срце залупало

и колико јој је цело тело задрхтало

и жмарце који су је подишли

и схватио како ништа,

али ништа не покреће

и не води

као чежња за слободом.

Једном сам слушао како Алмирена

пева славујима и ветру

молећи их да јој кажу

где је њена љубав Риналдо.

А видео сам и како Аријадна

даје клупко црвене вунице и мач Тезеју,

узбуђена и заљубљена,

пре него што ће побећи са њим из Кнососа,

не знајући да ће је оставити,

уснулу на Наксосу.

Једном сам гледао како Ехо прати Нарциса,

очајна што не може да проговори,

чекајући да јој се он први обрати.

И како Калипсо помаже Одисеју

да сагради чамац који ће га одвести кући,

жени и деци, да се никада више

не врати на њено острво.

Једном сам гледао како Елоиза де Монгри

заједно са сељацима који су скупили потеру

пали свежњеве сувог грања

и баца их кроз отвор на врху пећине,

да би истерала разбојнике

који су се ту сакрили.

И видео сам како, када су ови појурили напоље,

под кишом камења, упадајући у замке

са оштрим кољем,

стрелом погађа њиховог вођу у бутину,

и док он, посрћући, бежи,

скаче са стена, не обазирући се

на ударце и посекотине,

сустиже га, обара и убија ножем.

И био сам поред ње када му је

дрхтавом руком скинула маску,

уверила се да је то он, њен рођак,

који ју је силовао у замку њеног оца,

у Каталонији.

И чуо сам како јој застаје пљувачка у грлу

и видео како јој сузе навиру на очи.

Једном сам се пробудио здрав, јак и храбар

и нисам ходао него лебдео.

Једном си ти била поред мене

и волела си ме као што ја волим тебе.

Једном је било као на филму

и правда је на крају победила.

Једном сам зажмурио и удахнуо дубоко

и кад сам отворио очи нисам престао да сањам.