Милан
Ракић /Milan
Rakić
У квргама
У кврге су ме бацили, о срама.
Да, то је било у прастаро време.
Јесам ли био крив? и зашто? –
Тама
Ћути, и редом сва створења неме.
У кврге су ме бацили, о срама!
Неко их стеже, а не видим ко је,
Ал чујем како шкрипе кврге гнусне,
Под силном стегом прште кости
моје,
И крв из рана на махове пљусне.
Неко их стеже, а не видим ко је.
Јаук и писка свуда око мене.
У редовима црним кврге стоје,
У њима поште деца, људи, жене.
Неко их мучи, а не знају ко је.
Јаук и писка свода око мене.
Стежи, о стежи, невидљива сило!
И немилосно кости моје мрви,
Док најзад моје не престане било,
И не исцури кап последња крви!
Стежи, о стежи, невидљива сило!
О, како ти се слатко смејем сада,
Жртва се руга џелату што коље.
Зар то врхунац мучења и јада?
Зар ништа ниси измислила боље?
О, како ти се слатко смејем сада!
Удри, и мучи, и притежи јаче,
Ал знај да неће прећи моје усне
Ниједна речца што моли ил плаче,
Ни бапске клетве, ни слабости
гнусне!
Удри, и мучи, и притежи јаче, -
Ал докле редом деца, људи, жене,
Плачу и пиште, бедни, покрај
мене,
И ропски клече пред скривеним
створем,
Врх писке, клетве, и вапаја њини'
Летеће мирно дух мој у висини,
Ко морска ласта над широким
морем.
In Shackles
They threw me into shackles, o
the shame!
Yes, it was in the days of yore.
Was I guilty? And why? Darkness
Is soundless, and all the
creatures are silent.
They threw me into shackles, o
the shame!
Someone is tightening them, and I
can't see who,
But I can hear how the hideous
shackles screech.
Under tremendous clasp my bones are breaking open
And blood from my wounds is gushing at intervals.
Someone is tightening them, and I
can't see who.
Cries and screams are all around
me.
The black shackles are standing in
lines,
And children, men and women are screaming in them.
Someone is torturing them, but they don’t know who.
Cries and screams are all around
me.
Tight harder, invisible force!
And mercilessly keep crushing my bones,
Until at last my heartbeat stops
And the last drop of my blood is
drained!
Tight harder, invisible force!
Oh, how joyfully I’m laughing at
you now,
The victim is mocking the
executioner.
Is that the worst of torture and
misery?
Couldn’t you think of something
worse?
Oh, how joyfully I’m laughing at
you now.
Hit and rack and tighten even
harder,
But know that not a single word
That begs, cries or curses, and
no ugly weakness
Shall go over my lips!
Hit and rack and tighten even
harder.
But while in turn the children,
men and women
Are crying and screaming, miserable, next
to me,
And like slaves are kneeling in front of
the hidden creature,
Above the screams, curses and
wails,
My spirit shall calmly fly high,
Like a sea swallow over the
ocean.
(translated by Gavrilo Došen)
