Sunday, October 16, 2011

МИ ПРИПАДАМО / WE BELONG



We Belong

Many times I’ve tried to tell you
Many times I’ve cried alone
Always I’m surprised how well you
Cut my feelings to the bone

Don’t want to leave you really
I’ve invested too much time
To give you up that easy
To the doubts that complicate your mind

We belong to the light
We belong to the thunder
We belong to the sound of the words
We’ve both fallen under
Whatever we deny or embrace
For worse or for better
We belong, we belong
We belong together

Maybe it’s a sign of weakness
When I don’t know what to say
Maybe I just wouldn’t know
What to do with my strength anyway

Have we become a habit
Do we distort the facts
Now there’s no looking forward
Now there’s no turning back when you say

We belong to the light
We belong to the thunder
We belong to the sound of the words
We’ve both fallen under
Whatever we deny or embrace
For worse or for better
We belong, we belong
We belong together

Close your eyes and try to sleep now
Close your eyes and try to dream
Clear your mind and do your best
To try and wash the palette clean

We can’t begin to know it
How much we really care
I hear your voice inside me
I see your face everywhere, still you say

We belong to the light
We belong to the thunder
We belong to the sound of the words
We’ve both fallen under
Whatever we deny or embrace
For worse or for better
We belong, we belong
We belong together

Ми припадамо
(Ерик Лоуен и Ден Наваро)

Много пута покушао сам да ти кажем,
Много пута плакао сам сàм.
Увек се изненадим како темељно
Сасецаш моја осећања, до коске.

Не желим да те стварно оставим,
Уложио сам превише времена
Да бих те се тако лако одрекао
Због сумњи које ти компликују мисли.

Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.

Можда је знак слабости
Кад не знам шта да кажем,
Можда не бих ни знао
Шта да радим кад бих имао снаге.

Јесмо ли постали рутина,
Искривљујемо ли чињенице?
Сад нема гледања у будућност,
Нема враћања назад, кад кажеш

Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.

Затвори очи и пробај да спаваш,
Затвори очи и пробај да сањаш.
Испразни ум и покушај како најбоље знаш
Да испереш палету и почнеш од почетка.

Не можемо ни да наслутимо
Колико нам је заиста стало.
Чујем твој глас у себи,
Видим твоје лице свуда, а ти опет кажеш

Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.

(превео Гаврило Дошен)

No comments:

Post a Comment