Don’t
Shut Me Down
A
while ago I heard the sound of children’s laughter;
now
it’s quiet, so I guess they left the park.
This
wooden bench is getting harder by the hour,
the
sun is going down, it’s getting dark.
I
realize I’m cold,
the
rain begins to pour
as
I watch the windows on the second floor;
the
lights are on, it’s time to go,
it’s
time at last to let him know.
I
believe it would be fair to say
you
look bewildered;
and
you wonder why I’m here today,
and
so you should, I would.
When
I left, I felt I’d had еnough,
but
in the shape and form I appear now,
I
have learned to cope,
and
love and hope is why I am here now.
And
now you see another me, I’ve been reloaded, yeah.
I’m
fired up, don’t shut me down.
I’m
like a dream within a dream that’s been decoded.
I’m
fired up, I’m hot, don’t shut me down.
I’m
not the one you knew,
I’m
now and then combined,
and
I’m asking you to have an open mind. (and I won’t be the same)
I’m
not the same this time around.
I’m
fired up, don’t shut me down.
Will
you leave me standing in the hall
or
let me enter?
The
apartment hasn’t changed at all;
I
got to say I’m glad.
Once
these rooms were witness to our love,
my
tantrums and increasing frustration.
But
I go from mad
to
not so bad in my transformation.
And
now you see another me, I’ve been reloaded, yeah.
I’m
fired up, don’t shut me down. (don’t shut me down)
I’m
like a dream within a dream that’s been decoded.
I’m
fired up, I’m hot, don’t shut me down.
I’m
not the one you knew, (I’m not the one you knew)
I’m
now and then combined,
and
I’m asking you to have an open mind. (now I won’t be the same)
I’m
not the same this time around.
I’m
fired up, don’t shut me down.
You
asked me not to leave;
well,
here I am again,
and
I love you still, and so I won’t pretend.
I
have learned to cope,
and
love and hope is why I am here now.
Не искључуј ме
Малопре сам чула звук
дечијег смеха,
сада је тишина, ваљда су
отишла из парка.
Из сата у сат све ми је теже
на овој клупи,
сунце залази, смркава се.
Схватам да ми је хладно,
киша почиње да пада,
док посматрам прозоре на
другом спрату.
Светла су упаљена, време је
да кренем,
најзад је време да му све
кажем.
Мислим да би било поштено
рећи
да изгледаш збуњено
и питаш се зашто сам данас
овде.
И треба, и ја бих.
Кад сам одлазила, осећала
сам да ми је доста,
али, главом и брадом, ево ме
сада.
Научила сам да се носим са
свиме,
а љубав и нада су разлог
зашто сам сада овде.
И сад видиш другу мене,
напунила сам батерије,
ухватила сам залет, не
искључуј ме.
Ја сам као сан у сну који је
декодиран,
ухватила сам залет, подигла
сам температуру, не искључуј ме.
Нисам она коју си знао,
ја сам спој сада и онда
и тражим од тебе да имаш
отворен ум.
Овог пута нисам иста,
ухватила сам залет, не
искључуј ме.
Хоћеш ли ме оставити да
стојим у ходнику
или ћеш ме пустити да уђем?
Стан се уопште није
променио,
морам рећи да ми је драго.
Некада су ове собе биле
сведоци наше љубави,
мојих напада и све веће
фрустрације.
Али, ја сам прешла пут од
лудила
до не тако лошег у мојој
трансформацији.
И сад видиш другу мене,
напунила сам батерије,
ухватила сам залет, не
искључуј ме.
Ја сам као сан у сну који је
декодиран,
ухватила сам залет, подигла
сам температуру, не искључуј ме.
Нисам она коју си знао,
ја сам спој сада и онда
и тражим од тебе да имаш
отворен ум.
Овог пута нисам иста,
ухватила сам залет, не
искључуј ме.
Замолио си ме да не одем,
па, ево ме опет
и још увек те волим и нећу
се претварати.
Научила сам да се носим са
свиме,
а љубав и нада су разлог
зашто сам сада овде.
(превео Гаврило Дошен)
