L'infinito
Sempre
caro mi fu quest’ermo colle,
e
questa siepe, che da tanta parte
dell’ultimo
orizzonte il guardo esclude.
Ma
sedendo e mirando, interminati
spazi
di là da quella, e sovrumani
silenzi,
e profondissima quïete
io
nel pensier mi fingo; ove per poco
il
cor non si spaura. E come il vento
odo
stormir tra queste piante, io quello
infinito
silenzio a questa voce
vo
comparando: e mi sovvien l’eterno,
e
le morte stagioni, e la presente
e
viva, e il suon di lei. Così tra questa
immensità
s’annega il pensier mio:
e
il naufragar m’è dolce in questo mare.
Бесконачност
Вазда драг ми би тај
самотни брежуљак
и та живица, која ми
толико
одузима од задњег обзора.
Ал' ту ми, сједећ и
гледећи, бива
ко да преко ње
просторе бескрајне
ја мишљу градим, шутње
натчовјечне
и најдубље тишине;
гдје ће, малне,
да престраши се срце.
А кад вјетар
чујем, гдје шушти кроз
та стабла, онај
мир бесконачни
поређујем с гласом
земаљским; и тад мени
на ум пада
вјечност и мртво доба,
па и живог
доба нам глас. У
безмјерје се тако
утапа мисо: и мени је
мило
бродолом свој доживјет
у том мору.
(превео Владимир Назор)
(превео Владимир Назор)
Il conte Giacomo Taldegardo Francesco di Sales Saverio Pietro
Leopardi (1798 – 1837)
Гроф Ђакомо Талдегардо Франческо ди Салес Саверио
Пјетро
Леопарди (1798–1837)
