КЋЕРКА ДЕДА МРАЗА / LA FILLE DU PÈRE NOËL

La fille du Père Noël

(Jacques Dutronc)

Je l’ai trouvée au petit matin

toute nue dans mes grands souliers

placés devant la cheminée,

pas besoin de vous faire un dessin.

De battre mon cœur s’est arrêté.

Sur le lit j’ai jeté mon fouet.

Tout contre elle, je me suis penché

et sa beauté m’a rendu muet.

Fatigué, j’ai la gueule de bois.

Toute la nuit j’avais aidé mon père.

Dans le feu j’ai remis du bois,

dans la cheminée, y avait pas son père.

C’était la fille du Père Noël,

j’étais le fils du Père Fouettard.

Elle s’appelait Marie-Noëlle,

je m’appelais Jean-Balthazar.

Je prends la fille dans mes bras.

Elle me dit: «Mais non Balthazar,

ne fais donc pas le fier à bras,

je suis tombée là par hasard».

Toute la nuit, j’avais fouetté

à tour de bras les gens méchants.

Toute la nuit, elle avait donné

des cadeaux à tous les enfants.

C’était la fille du Père Noël,

j’étais le fils du Père Fouettard.

Elle s’appelait Marie-Noëlle,

je m’appelais Jean-Balthazar.

Descendue chez moi par erreur,

elle était là dans mes souliers.

Et comme je ne pouvais prendre son cœur,

je l’ai remise sur le palier.

C’était la fille du Père Noël,

j’étais le fils du Père Fouettard.

Et elle m’a dit d’une voix de crécelle,
Bye bye! Au hasard, Balthazar!

Кћерка Деда Мраза

(Жак Дутронк)

Нашао сам је како у рано јутро стоји

потпуно гола, у мојим великим ципелама,

испред камина.

Нема потребе да даље сами цртате слику.

Срце ми је стало,

на кревет сам бацио бич.

Нагнуо сам се ка њој,

оглупавевши од њене лепоте.

Уморан сам, мамуран,

целе ноћи сам помагао мом оцу.

У ватру сам стављао дрва,

у камину није било њеног оца.

Она је кћерка Деда Мраза,

а ја син Црног Петра.

Име јој је Мари-Ноел,

а ја се зовем Жан-Балтазар.

Узимам девојку у наручје,

рекла ми је: „Али не, Балтазаре,

немој да се хвалишеш,

пала сам ту случајно“.

Целу ноћ сам бичевао,

неуморно, зле људе.

Целу ноћ је делила

поклоне свој деци.

Она је кћерка Деда Мраза,

а ја син Црног Петра.

Име јој је Мари-Ноел,

а ја се зовем Жан-Балтазар.

Спустила се низ мој оџак грешком,

и сад стоји тамо у мојим ципелама.

И пошто нисам могао да јој узмем срце,

вратио сам је на одмориште.

Она је кћерка Деда Мраза,

а ја син Црног Петра.

И рекла ми је дрхтавим гласом:

„Збогом! Случајно, Балтазаре!“

(превео Гаврило Дошен)